Malo je pevača koji se mogu uporediti sa Aaronom Nevilleom. Njegov rafinirani tenor i način pevanja su u suštoj suprotnosti sa njegovim fizičnim izgledom. “Gromada od čoveka” je prvo što ti padne na pamet kada ga ugledaš.
Ali kada pusti glas, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Moji Moravci bi rekli: “Peva k’o slavuj”.
Dok je radio sa svojom braćom u The Neville Brothers, nije često bio vodeći vokal, jer su oni svirali ljuti soul/funk sa ukusom New Orleansa koji im je davao poseban šmek. Tek po koja laganica koju su izvodili dozvoljavala mu je da se razmaše i pokaže svoje sposobnosti. Zato nije ni čudo što je postao i ostao jedan od omiljenih pevača uz koje se najradije plače posle ljubavnih havarija. 
Često su ga poredili sa legendarnim Samom Cookeom, prvim Kraljem soula, koji je imao karakterističan glas kojim je savršeno vladao, no Aaron je uspeo da izgradi sopstveni, prepoznatljiv stil, zasnovan na čestim odlascima u falsetto i neverovatnoj kontroli vibrata.
Tokom dugogodišnje karijere snimio je dvadesetak solo albuma od kojih većinu nisam čuo. Na onima koje sam preslušao, dominirale su balade. Njegov album My True Story (2013) bio je fina posveta doo-wop pevačima i, iako su njegovu produkciju potpisali Don Was i Keith Richards, nije to bilo ništa više od dobro odrađene kolekcije starih pesama. U tom trenutku sam pomislio – spreman je za penziju i povlači se.
Nedavno objavljeni Apache (2016) me je iznenadio zato što je uopšte izašao jer je Aaron čovek u godinama (rođen je 1941. godine). I već na prvoj pesmi, “Be Your Man“, pao sam u sevdah jer su negovi producenti, poznati i iskusni multiinstrumentalisti Eric Krasno i Dave Gutter, iz zajedničkih pesama koje su napisali sa Nevilleom izvukli najbolje – sve je zazvučalo kao u zlatna vremena soula/funka s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. Album ne zvuči baš kao vanvremenska produkcija toga doba koju je proslavio Norman Whitfield, ali je blizu.
Sama pesma je jednostavna i pravolinijska – narator je prijatelj u nevolji uvek kada treba pomoći usamljenoj i grešnoj ženi.
Ostatak albuma je sastavljen od jako kvalitetnih pesama, a laganjaci su ubitačni. Nadam se da ovo nije “labudova pesma” proslavljenog veterana.