I kao što već rekoh: ove nedelje istražujemo stereotipe u fotografiji.
Month: July 2016
Krpice starije sestre
Kada bih mogao da zavirim u glavu autora u trenutku kada mu sine da napiše pesmu, bilo bi mi mnogo lakše da pišem. Ovako, i dalje nastavljam da tumaram po nečijim karijerama pokušavajući da sklopim slagalicu od fragmenata prikupljenih ko zna kada i sa kojih strana.
Nekada ni to ne pomaže. 
Stereotipi: Kafa
B-A-B-Y
Može li se šesnaestogodišnja devojčica promovisati u novi muzički sex simbol? Teško. Ali u nekim luđim godinama i to se pokušavalo.
Ako si imao diskografski ugovor sa Stiff Records, svakakva iznenađenja si mogao da očekuješ.
Utovar nedeljom, 3. jul 2016.
Ono što muškarci traže ima svaka bolje opremljena žena.
Slažu nam priču kako nas EU neće, jer da nas ‘oće, blokirala bi Hrvatsku blokadu otvaranja tamo nekog poglavlja. Pošto zatvaranje tog poglavlja zavisi isključivo od nas, na njegovo zatvaranje ćemo čekati nekoliko godina, pa naša briga oko odlaganja od mesec-dva-tri je više nego besmislena. Da nije tragično, bilo bi žalosno.
Svakako ima mnoštva parova ušiju kojima ovakvi stavovi EU gode, jer zalivaju biljku nacionalizma i useiusvojerusizma. Kako je prostor između takvih parova ušiju neadekvatno iskorišćen, nas bi od postojanja takvih biljki zapravo mnogo više trebalo da brine mnoštvo takvih parova ušiju.
Populistima EU poglavlja trebaju zbog kvantiteta. Mi koji tražimo suštinu kapiramo da je uvek bitniji kvalitet i da nam poglavlja, odnosno zahtevi/standardi koji se tu iskaju, ne trebaju zbog EU, nego zbog nas samih, zbog sudstva koje neće reći da se helikopter okliznuo o koru od banane, zbog školstva koje neće veronauku postavljati iznad informatike, zbog doktora koji će s ponosom stajati iza svog doktorata, zbog bolnica koje neće lečiti bolest, nego ljude, i zbog policije koja će štititi one koji plaćaju porez, a ne one koji plaćaju “reket”.
Važno je šta voziš
Net je pun klipova koje su varijacije na temu kako osvojiti žene. U tom sportu dovitljivosti nikada nije dovoljno, jer muški mozak nikada ne može da smisli ono što žena može da izmašta. 
Upravo gledam jedan od takvih: neugledan i prosečan klinac pokušava da se upuca slučajnoj prolaznici i, iako je pristojan i poziva je na piće i klopu, ona ga lagano odbija. Mlađani junoša želi da se oproba na nekom drugom mestu, seda u svoj auto koji se odaziva na neko od onih poznatih italijanskih imena, lagano dodaje gas i aždaja od nekoliko stotina konja ispod haube postaje vrlo glasna. Devojka sa podignutim nosem ga zaustavlja, seda u auto i…
Trebalo joj je da pređe samo nekoliko koraka kako bi promenila mišljenje. 
Сива Америка: и људи
Негде сам прочитао да је то сивило почело од идеје неког италијанског архитекте, по коме амбијент треба да буде сивкаст и скоро неприметан, а да у њега боју унесу људи, кад уђу. По аксиому о помрачењу капетана, од свега тога је остало само размазивање сиве на све стране, а идеја да ту нешто треба да уноси живост се затурила.
Десило се тако да ми је друштво одавде (бар два будућа Самураја и понеко од читалаца и још неки) послало фотке са последњег окупљања. Проверио сам: сви су имали одећу у живописним бојама, осим гостујућег гастарбајтера из Америке, који је имао сиву мајицу. То је било отприлике 2006.
(велика)
Ово сам снимио октобра 2007. са хотелског прозора. Место је Дипонов круг (домороци то изговарају Дјупонт) у Вашингтону граду. Теза о људима који ће унети боју је свечано пала у воду, бућ.
Vocalise
I vrhunski pijanisti se nerado upuštaju u repertoar koji im je u nasleđe ostavio Sergej Rahmanjinov. Razlog je vrlo jednostavan – od izvođača se traži besprekorna tehnika sviranja komplikacija koje je zapisao. Kako to izgleda dok se svira, pogledajte ovde.
Za neupućene: Rahmanjinov je i sam bio vrhunski pijanista sa rasponom prstiju jedne šake od 30cm.
Otprilike, toliki ima i Rick Wakeman. 
