Ovo je pesma koja je nastala sasvim slučajno, a ima antologijsku vrednost. Što zbog poruke koja je važna, što zbog toga što otvara prvi, fenomenalni album Stephena Stillsa, što zbog ovog samog snimka…
Nije najkvalitetniji, ali dobro odslikava kako se nekada živelo i uživalo … I još uvek je uzbudljiv, kao da mu vreme ne može ništa. 
Da li je Neil Young uopšte bio potreban prvobitnom triju Crosby, Stills & Nash? Da li je Stills zaista bio bolji gitarista od Younga i je li to bio razlog trvenja između njih dvojice, kako su zabeležile mnoge knjige koje sam pročitao?… To nikada nećemo zaista saznati.
Postoji priča da je rečenicu koja je bila inspiracija za ovu pesmu, “If you can’t be with the one you love, love the one you’re with” ispalio Billy Preston. Pesma koja je nastala nakon toga postala je poznata u izvođenju The Isley Brothersa, a završila je ona onom albumu koji se smatra obaveznim u svakoj fonoteci koja pretenduje da bude ozbiljna, “4 Way Street” (1971).
Valjda je to dovoljno da vas natera da je ponovo preslušate.