Džez muzičari, a naročito pevači, ne posežu često za pesmaricom rok muzičara. I kada to urade, oslanjaju se lakši materijal. Paul Anka je, pre desetak godina, snimio album “Rock Swings” koji je podelio publiku i kritiku. Pesme koje je uključio u njega su šarolike i kreću se od repertoara Van Halena do Spandau Balleta. Čistunci su ga, očekivano, uglavnom popljuvali kao kičericu. Sve to zvuči, barem po meni, monumentalno.
Ali, danas pričamo o jednom ranijem eksperimentu te vrste.
O monumentalnosti ove izvedbe, čvrsto verujem, nema mesta za dilemu.
Jedna od prvih džez ploča koju sam imao prilike da temeljito preslušam bio je album Elle Fitzgerald Sunshine of Your Love (1969). Naravno, bio sam opčinjen Ellinim vokalnim sposobnostima i kompetentnim muzičarima u pratećoj grupi. I, dok mi je “Hey Jude” bila nekako logičan izbor za otvaranje albuma, jer je u to vreme bila veoma popularna, ono što je posle toga usledilo potpuno me je raspametilo.
“Sunshine of Your Love” je jedna od najpoznatijih pesma iz repertoara grupe Cream. Naravno, autor muzike i rifa koji se ne zaboravlja je Jack Bruce, a tekst je, po običaju, napisao Pete Brown. Mnogi izvori navode da je i Clapton imao učešća u stvaranju pesme (potpisan je kao koautor). On sam potvrđuje da je direktna inspiracija za pesmu bio koncert Jimi Hendrix Expirience kome su prisustvovali I posle kojeg je Bruce došao sa gotovim rifom – ostatak grupe je samo razmazao svaki svoje po njemu.
Ella Fizgerald je i sa ovakvom pesmom znala da izađe na kraj (album je, inače, snimljen uživo). Rasterećena studijske tehnike, ona doslovno iznova “plete” ovu pesmu u svom njenom sjaju i poletu tako da je krajnji rezultat odličan i može se posmatrati kao svesna “diverzija” na koju se odlučila.
Nisu je bez razloga zvali Kraljicom džeza.
_ * _
P.S. Šef nas podseća da je ovo prilog broj 1500 u rubrici “Muzika za popodne”. 