Priča, otprilike, ide ovako: Dave, čovek koga nikada nisam video i koga, verovatno, nikada neću ni upoznati “uživo”, inače veliki ljubitelj engleskog folka i kolekcionar, prijavio mi je pre koju godinu da se domogao retkog box seta (na četiri diska) koji se bavi karijerom Davea Pegga…
Računam, u svojoj moravskoj pameti, kako je to još jedna od engleskih bizarnosti…
Pegg mi je poznat kao basista grupa Fairport Convetnion i Jethro Tull… Dovoljno da uđe u moj sopstveni Hall of Fame. 
Šalu na stranu: ovakve kompilacije, ako su ozbiljno sastavljene, daju dubinski uvid u karijeru nekog muzičara a, istovremeno, otkrivaju i off projekte za koje većina od nas nije ni znala da postoje.
Kao što sam i očekivao, većina materijala na ovom box setu reciklira Peggov rad u dve velike i značajne grupe, a ostale kolaboracije su šarolike. Sve dok nisam otkrio Stevea Ashleya…
Njegov prvi solo album, Stroll On (1974) časopis Mojo je ovako opisao:
…rame uz Liege and Lief, prvi album grupe Steeleye Span i album Prosperous Christyja Moorea, autentično remek delo… Prekrasna i atmosferična kolekcija pesama, vrlo engleska – kao muzička razglednica koja opisuje Dickensa, viktorijanske božićne čestitke i pastoralni život na selu.
Di me nađoše… 
Za pronalaženja snimaka ovakvih tipova morate se naoružati strpljenjem. Ja jesam, tako da sam se, mic po mic, dokopao nekoliko njegovih albuma. Otežavajuća okolnost je bila ta što nigde na netu nema tekstova njegovih pesama, pa mi je bilo teško da razlučim o čemu sve to Ashley peva. Srećom, tekstovi su štampani na bookletima albuma, pa mi je mnogo toga, uprkos sitnim slovima koja su otežavala čitanje, na kraju postalo jasnije.
I mogu samo da se složim sa gore pomenutom recenzijom.