Spremite mnogo para.
Veća fotografija je ovde.
Dakle, gde ćeš bolji stereotip o Veneciji nego što su gondole. Nemam statistike, ali sam potpuo uveren da većina ljudi na reč “Venecija” najpre pomisli na gondolu, pre nego na sve druge asocijacije (ja pomislim prvo na karneval, a zatim na Vivaldija; ali pustite vi mene, ja sam matori perverznjak). Ovi karakteristični čamci kojima upravljaju vešti momci pomoću jednog dugog vesla neviđeno su velika atrakcija.
Da li ikada ikome pevaju, ne znam; ja ih nisam čuo. Moguće da putnicima tokom plovidbe nije više do pesme kad jednom plate cenu polučasovne vožnje.
A polučasovna vožnja danju košta 80 €, a čim padne prvi suton, cena raste na 100 €.
Pokušavao sam da provalim kako to upravljaju uz pomoć jednog dugog vesla, koje čak nije ni fiksirano o čamac. Mogu da plove relativno brzo, dok je upravljivost prosto sjajna.
Dobro de, ja se čudim na cenu. Treba to posmatrati drugačije nego što ja radim: gondolijeri nisu socijalni radnici, a plovidba gondolom se pamti ceo život. Neko je sigurno spreman da pređe pola sveta da dođe u Veneciju i kad najzad stigne, cena ga svakako neće odbiti od namere. A pošto je reč o najatraktivnijem mestu na svetu za vožnju gondolom (sve ostalo su replike), šta ima da se bunim.
Ne, mi se nismo vozili gondolom; prevazišli smo potrebu za takvim simbolima. Ali vidim da potražnja ne jenjava. Širom kanala Grande i još na nekim prometnijim mestima po manjim kanalima viđali smo mnoge stanice gondola. Prva slika je takva: to je jedna od turističkih putanja sa trga Svetog Marka ka mostu Rialto. A vezova za gondole na sve strane.
Jedan posebno atraktivan vez gondola, koji sam uspeo da uslikam po propisu u plavi sat, videćete iduće nedelje. Jer, šta ću jadan: šest tema nije dovoljno da prikažemo neverovatni šarm Venecije…