“Шоферска је туга преголема…”, а има бар још пет заната са сличним стиховима. Програмери, јебигица вели, немају ни то, нема се кад. Зато је продужени викенд пуна капа, кад се ухвати. Од свих комбинација које су биле у игри, одлучили смо се за авантуру, по Грбиној дефиницији (“недостатак планирања”). Оквирни план је био да се прво набави нова фоткалица, а онда на југ, отприлике до Лесковца и назад.
Фоткалица је испала једини део плана који је ишао по плану – легао је нов Канон 70Д, те очекујте да ћу тим да вас давим наредних недеља, како већ буде наилазило. Одмах по набавци кренули смо правцем Сурчин-Обреновац, али то није могло тако одмах. Ја сам увртео у главу да сам запамтио да се иде Гагариновом до краја па десно па лево – е није, него треба ћошак пре краја. Путокази су, наравно, за сека Персе, није српски да се стављају, а гепеес је за луђе од мене: интерфејс је скроз нејасан (а нисам без искуства на тој ливади) а госпоју јако нервира кад почнем да се петљам с тим. А онда кад се она нервира изнервирам се и ја те ми буде паметније да баталим. Можда наредне године, ако га не бацим у међувремену. Зато, мало дужим путем кроз Нови Београд, док не утрефим где да изађем на ауто-пут, па кроз аеродром у Сурчин.
Туристички гледано, Сурчин је једно од оних малих општинских седишта где се намножило ситне привреде дуж главног сокака – све неки сервиси, стоваришта, а ако је и било неке производње, извињавамо се што је нисмо приметили. Много је занимљивији крај пре моста, јужно од Јакова, где је размак између прве и друге долме сто и више метара, душу дало да се стане (а и наше бешике су биле захвалне).
Пошто је ово шкљоц број 6 на новој фоткалици, добро је испало и овако. Јер, прва брига је била да стигнемо негде за дана и да преноћимо, а подешавање кад седнемо негде. Елем, у овом тренутку Канон шкљоца само јпег, без сировог формата, а у часовнику му је 1-I-2001, време између поноћи и 1:00, и у том сату се вртео наредних тридесетак сати, док нисам то подесио.
Шетајући кроз ту шуму између долми, закључим да је ово исто као Царска Бара, само мало шире… а до закључка зашто је овде
изоштрио на доњи крај нисам дошао никако. Неко други је, изгледа, закључио да ће зима бити дуга.
Пролазимо кроз Обреновац. Трагова поплаве нема, пут од електране до града је ужасан а после ка Убу друма ни нема – само улица. Простор између села је стандардних десетак метара, колико оставе између табле за крај једног и почетак другог. Брзина је, дакле, умерена, али не журимо, што је предност нашег метода планирања. Стижемо тачно кад се домогнемо циља, без грешке.
Од Уба до Ваљева је програмерска бања за очи. Такозвана питомина, благо заталасани брежуљци и остала пасторала. Ово је снимила госпоја, ал’ исто бих и ја на њеном месту.
Пошто сам ја на Дивчибарама био негде још у основној школи а она никад, скренемо туда. Негде на пола пута упали се жута на гориву, хм, још код Уба је показивао око четвртине… ма неће, никад ме није оставио на друму. Стижемо негде у сумрак, што је релативно – то су планине, километар надморске, сунце зађе за нешто а небо остане светло још сат или два. Подугачак плави сат, ваља то искористити.
Паркирамо код прве кафане где је било ихај места за паркирање, кренемо ка њој, кад госпоја уочи мању кафану с друге стране потока. Верујем женској интуицији, те окренемо на ту страну…
Imam utisak – ili me monitor vara – da ima pregorenih površina? Ako je to u JPG i sa onim osnovnim objektivom, a čini mi se da jeste, valjalo bi ići sa RAW i nekim boljim staklom. Šteta bi bilo ne iskoristiti 70D.
Uzgred, onaj kurziv u ćirilici… jedva sam pročitao. Posebno ovo: “јебигица” (videti gore). Dok nisam pogledao okolo da utvrdim da je to “g”, svašta sam pročitao, da sad ne nabrajam i budem prost. 🙂 Ova ćirilica – font jednostavno nije za naše pismo u kurzivu (“g” i “t” posebno). Ja retko zakeram takve stvari, ali sad mi je baš bilo muka. Pa, eto, ako može neki drugi font sledeći put?
Наравно да прелазим на обраду сировина, првом приликом (што ће бити ваљда трећи наставак… упоредо обрађујем и пишем, па до чега стигнем).
А што се тиче ћириличног курзива, знам да неки сајтови умеју то да реше – видео сам то на Језичком атељеу, ал’ оданде су ме најурили као неозбиљног па не могу да их питам. Ако неко уме, нека каже, нервира и мене.
Promena fonta? Ne može. Neće niko da plati. Aj razlaz.
Можда не ни фонта, него језика за који је страница декларисана, што је пет слова. Да пробамо, можда ће да упали. Ионако у ствари не пишемо на енглеском.
Stranica je definisana kao UTF-8, što je dovoljno za sva zamisliva pisma. Nema šanse da će taj kôd biti promenjen dok god sam ja odgovoran za tehničku stranu ovog bloga. Jeste problem sa fontom i jeste razrešivo upucavanjem fonta u veb-stranicu, ali velim, neću se time baviti. Računam da su posetioci SP dovoljno inteligentni, kao što jesu, da prevaziđu nedostatke kurziva ćiriličnog fonta sopstvenim kognitivnim kapacitetima.
U međuvremenu, imalo bi se šta poraditi na ozbiljnom problemu fleksibilnosti dizajna ovog bloga za različite platforme, u čemu je trenutno nedostatan. Da bih to izveo kako treba, potrebno mi je vreme koje nemam, pa se opet vraćam na prvobitnu tezu, ovog puta refleksivno: “Promena teme bloga? Ne može. Neće niko da plati. Aj razlaz.”
Jbg, meni je stvarno problem, jako mi je teško da čitam to brzinom kojom ja čitam. Ako ne može, ništa, jednostavnije mi je da preskočim uvode. Bojans je davno govorio o tom problemu, a ja sam se ponadao da je lako rešiv samo promenom fonta. Nema veze, idemo dalje za iste pare, zaboravite primedbu.
Razumem da nema vremena, ali ipak da se pridružim onima koji su protiv tog fonta. Kad čitam nešto pisano tim fontom je kao kad vozim bicikl bez amortizera po džombastom putu, kognitivni kapaciteti su prilično uposleni.
Пробали смо неке варијанте, и цврц. Оно што ради мени на линуксу, некима ради као и пре, а некима комплет ћирилица постаје нечитљива, приказује само знакове питања. Дошли смо до закључка да сајтови на којима то ради некако пошаљу цео фонт са страницом, па онда тај фонт ради у тој страни, а да вероватно на истој машини, у истом прегледачу, на суседној страници ћирилични курзив не би изгледао како ваља.
Те смо дигли руке од ћорава посла. Једино што бих могао да то напишем у нечему, па да упуцам екран, па да тај екранопуцањ (енгр. скриншот) окачим као увод. А онда бих нашао да сам негде погрешио у куцању.
A da uvučete ovaj i ostale blogove sa nekim dodatnim servisima, pa kaže:
– pocket
– evernote
– neki drugi kliper web stranica (uglavnom kao ekstenzije – addoni za Firefox ili Chrome ili šta već ko konzumira)
ili za one koji nemaju vremena – spritzlet
Pa onda tamo čitate…
ili feedly, upravo dodah SP u kanale, pa, zajedno sa ostalima koje sam rss-ovao u tom programčiću na telefonu/web brouzeru, na 1 mestu sve!
One … to rule them all!