Početkom osamdesetih, ponajviše zahvaljujući novootkrivenim tehnološkim igračkama, muzika je počela sve više da zvuči uniformno. Nove generacije polifonih sintisajzera , električni bubnjevi i sva skalamerija od efekata učinile su da se producenti i muzičari sve više igraju u studiju, a sve manje bave samim pesmama. Danas, kada preslušavam snimke vezane za taj period, sve što je tada snimljeno zvuči mi nekako konfekcijski i “isprano”.
U to vreme nisam ni slutio da će se pomalo sumanuta ideja da se svira staromodni rockabilly neočekivano pretvoriti u senzaciju.
