…iz daljine želim gledat’ kako sklapaš utovar.
I što onomad reče Hogar (ali ne onaj, a ni onaj, nego onaj što je Šefu doneo kašasu na poklon), umno se smešeći i držeći kažiprst podignut u znak prohteva za maličak pažnje:
Nije ŠBB KBB, to je prevaziđeno; sad je ŠBB DJB.
A jes’ vala. Pravo veli čovek. Kad bi bilo je već bilo, nego ako nije bilo, daj da vidimo šta bi bilo da je bilo.
Vidiš, to je taj problem sa kojim se suočavamo: niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu dok ne saopštimo svoju konstataciju onako kako treba. A mi čak i parole izgovaramo na pogrešan način. Nije zato ni čudo što ne uspevamo da napredujemo.
Ove nedelje, dakako, nema utovara. Dežurni su zadremali: nerad obuzeo, braćo draga.
U međuvremenu (u međuBremenu, tačnije), nemamo ništa pametno da vam kažemo. A ni da vam pokažemo. Sledi intermeco.
Savet Alana Forda:
Ili ispuni obećanje ili se tornjaj u tri mačke materine. Nemoj svetu da objašnjavaš gde je on pogrešio što ti nisi uradio svoj posao. Ovaj savet možete da zabijete… znate i sami gde.
Fata je otputovala kod svojih, a Mujo uzeo neradan dan… Probudio je ujutru malog Mujicu, spremio mu doručak, uzeo za ruku i odveo u vrtić…
Vaspitačica je odmahivala glavom govoreći da ne poznaje to dete. Mujo se klepi po čelu, pa uze dete za ruku i ode u drugi vrtić. I tamo je vaspitačica isto reagovala i rekla da to dete ne ide kod njih u vrtić.
Sada već iznervirani Mujo zgrabi Mujicu za ruku i krene u treći vrtić. Negde usput mali Mujica progovara:
– Joj, babo! Pa nemamo vremena da odemo u taj vrtić, daleko je… Zakasniću u školu!
Gledaj pažljivo, jer dok se ti skoncentrišeš, prođe voz. Evo i dokaza.
Sponzor priloga: Brze pruge Srbije.
Ko ima za ručak, neka mu je sa srećom. Ostali neka puste reklame na televiziji.
Aj’ razlaz.