Nas malo matorije ne treba podsećati ko je bio Ludi konj. Odrasli smo na kaubojcima, a kroz neke od njih provlačila se i priča o Bici kod Little Bighorna u kojoj su starosedeoci demolirali američku vojsku pod vođstvom generala Kastera. Vremenom, njihov vođa Crazy Horse postao je mit, a znamo i gde su Indijanci završili nešto kasnije.
Još uvek se nalaze u rezervatima.
Možda je ova pesma baš posvećena pomenutom velikom poglavici i ratniku.
Francuzi, tradicionalno, imaju nešto drugačije mišljenje o kulturama i nacijama od Amerikanaca, pa nije ni čudo što se kod njih neguje ljubav prema world musicu u najneverovatnijim kombinacijama. Dobro upućeni ljudi, kada sam im ispričao da u grupi Mathias Duplessy & The Violins of the World sviraju Mongol i Kinez jedan pored drugog, tvrdili su mi da je to nemoguće zbog poznatih trvenja između njihovih država. Francuz Mathias Duplessy, uz pomoć Skandinavca Alioche Regnarda, uspeo je da pomiri sve ukorenjene predrasude, tako da se odmah nameće osnovno pitanje: koju muziku ova ekipa svira?
Wikipedija me šturo obaveštava da je Duplessy kompozitor i multiinstrumentalista iz Francuske koji iza sebe ima napisanu muziku za tridesetak filmova. Svirao je gitaru na snimcima poznatih francuskih umetnika čija mi imena ništa ne znače, a poslednjih desetak godina proveo je u Mongoliji, proučavajući njihov način “pevanja iz grla“. Dakle, veza sa Azijatima nije slučajna.
Kako je grupa ljubazno omogućila da se njihova muzika presluša pre (eventualne) kupovine, bacio sam uvce na kompletan album. Uprkos razlikama u kulturnom nasleđu muzičara, ono što sviraju deluje mi vrlo konzistentno i kinematografski, što se dalo i očekivati. O vladanju instrumentima svakoga od njih bespredmetno je bilo šta reći, pa bih voleo ove virtouze da vidim na koncertu.
Bilo da je za ovu pesmu inspiracija bio veliki indijanski poglavica ili neki divlji konj u stepama Mongolije, meni je sve jedno – na “Ludom konju” jašem već danima i ne pada mi na pamet da siđem.