Month: October 2016

Iz razloga koji mi nije poznat, čini mi se da nije objavljen i, pride, nije baš sasvim jasan, ove godine nije održan Crossroads Guitar Festival. Da vas podestim: reč je o koncertnom okupljanju gitaroških legendi, po pozivu i u organizaciji Erica Claptona, sa ciljem periodičnog prikupljanja sredstava za podršku centru Crossroads, posvećenom lečenju ovisnika o drogi i alkoholu u Antigvi. Prvi takav koncert je održan 1999. godine, drugi 2004, a od onda su održana još tri okupljanja u intervalu od tri godine (2007, 2010, 2013.) i očekivalo se da će i ovog leta biti održan sledeći. To se, eto, nije desilo.

Audio i video beleške sa tih festivala su dodatni doprinos fondu Crossroads, a sastav izvođača je nešto najbolje što prangijaški rock ima da ponudi svetu. Recimo, ovako:

Da, dobro vidite i čujete: EC deli pozornicu sa The Allman Brothers Band. Život je ponekad šlag-torta sa tri kandirane trešnje na vrhu…

Kao da se krug zatvorio… Slušajući ovu numeru sa festivala 2013. godine, prisećam se istorije…

Nastavite sa čitanjem… “Baš i ne mora da ispadne tako tužno”

Tokom osamdesetih Camper Van Beethoven je bila jedna od najinteresantnijih i najuzbudljivijih novih grupa. Vešto mešajući sve žive žanrove i isporučujući punkersku energiju, brzo su stekli širu popularnost. Uz to, njihove pesme su bile protkane jetkim humorom, prave rugalice tadašnjim kulturnim obrascima.

Zbog takvog stava danas ih često navode kao jednu od grupa koja je bila važan uzor svima današnjima koji se svrstavaju u “alternativni rock”.

Krajem decenije su, jelte, “tenzije među muzičarima” dostigle vrhunac, pa su se rasturili.

Nastavite sa čitanjem… “Draga”

Retki su albumi koje često slušam, a da i sam ne znam zašto to radim. Možda je u pitanju samo moj subjektivni utisak da se nalazim samo na korak od shvatanja šta je autor hteo da mi poruči. I kada mi se učini da sam sve ukapirao, shvatim da mi tu nešto stalno izmiče.

Pa ga pustim ponovo.

Nastavite sa čitanjem… “Podsvest”

Ako bih morao da biram omiljenu žesticu iz pubertetskih dana, ova bi ušla u najuži izbor. Zvučala je moćno, rifčina je bila autentična i jednostavna, a nije moralo da se razmišlja o čemu ovi momci pevaju.

Tekst naprosto ništa određeno ne znači, ali se “nekako uklapa u pesmu”, kako lepo reče jedan od njenih autora.

Nastavite sa čitanjem… “Krljačina broj četrdeset devet”