Biti sin slavnog oca i baviti se istim poslom je više teret nego prednost, u šta sam se uverio više puta. Kako je Bob Dylan u muzici kategorija za sebe, neminovno je da neki pokušavaju da uporede muzički put njegovog sina Jakoba sa ovim velikanom.
To je sasvim pogrešan pristup.
Slušajući pesme koje je Jakob napisao, ne mogu da se otmem utisku da je nasledio očev talenat da sklopi zanimljive stihove, mada se Bobov direktan uticaj može samo povremeno naslutiti. Za zvuk i kompletan pristup muzici koju izvode The Wallflowers je zaslužniji tatin dobar prijatelj Tom Petty i njegova grupa The Heartbreakers.
Posle osrednjeg debitantskog albuma (1992), The Wallflowers su snimili Bringing Down the Horse (1996) pod producentskom paskom T-Bone Burnetta, Rezultat je, naprosto, fenomenalan. Ne treba da napominjem da zvuče kao i Petty u najboljim danima sa svojom grupom uz gostovanje matorog Dylana kao pevača. Preciznije rečeno, Jakob je bolji pevač od oca i sve zvuči mnogo finije nego što bi se očekivalo. 
Mogao bih da potegnem bilo koju pesmu sa ovog albuma i svaka bi bila reprezentativna. “Three Marlenas” je interesantna jer na lep način demonstrira Jakobove sposobnosti u igri s rečima.
Možemo je posmatrati kao alegoriju jer se u pesmi pojavljuje tri karaktera. I sam Jakob, tumačeći je u jednom od intervjua, kaže “da se, ponekad, osećamo kao troje različitih ljudi u istoj koži koji svakodnevno donose odluke ne znajući ko je odgovoran za njih koga dana. Svi mi imamo različite i ponekad protivrečne želje.”
Ako pesmu slušamo i bukvalno je tumačimo, svaka od strofa odnosi se na po jedan o tri različita karaktera: prvome je potrebna pažnja (“she only went and did what she did/ so he would drive her home then“), drugi je u potrazi za sigurnošću i stablinošču (“Now lookin’ out across the city lights/She thought they’d be a good pair/Now he could make a living sellin’ cars/Maybe she could work there“), a trećem je potrebna sloboda (“I’m headed out on that highway/I’m goin’ right out of state“).
Sve ove provodne protivrečnosti Jakob Dylan pokušava da pomiri u refrenu:
One, two, three Marlenas
There’s got to be someone we can trust
Out here among us
One, two, three Marlenas
See no, speak no, hear no evil about us
Three Marlenas
Kao i sa pesmama matorog Dylana, nikada nisam načisto šta je Jakob hteo svojima da saopšti. Iver ne pada daleko od stabla.