Da sam znao da ću pasti, ja bih seo (foliranje umesto utovara nedeljom za 20. novembar 2016.)

Što jedan lud zapetlja, sto pametnih i šest miliona glasača ne mogu raspetljati.

I tako, prošlo je baš mnogo dana, a ostalo baš malo slobodnog vremena da se bavimo svakodnevicom. O plaćanju mesečnih računa ne vredi pisati, o tome niko ne voli da ga podsećaju, televiziju nismo gledali nedeljama, a novine pogotovo nismo čitali, pa će neko pomisliti da smo dobro živeli. Pretekle su nam samo privatne teme, a to je i vlasno da ostane privatno, pa šta ćemo sad…

Moraćemo da se snalazimo kako znamo i umemo.

U međuvremenu, našlo bi se možda nešto tema za provociranje, ali smo utvrdili da tu nema šta da se napiše između redova. A da se bavimo tetrapiloktomijom, rekosmo već, nema svrhe. Otvara se tema za diskusiju, ali diskutovaćemo samo ako vi budete spremni da se prvi javite za reč i udarite šlagvort ostalima.

Dakle, dvostruka upitna teza:

• Ako nešto piše na Internetu, da li je to tako?
• Ako nešto ne može da se pronađe na Internetu, da li to onda ne postoji?

Mikrofon je vaš.

Savet Alana Forda:

Ili spremi lopatu za sneg ili se preseli u toplije krajeve. Nemoj posle da kažeš da ne umeš da praviš Sneška jer tog dana nisi bio u školi. Ovaj savet sponzoriše udruženje proizvođača lopata za sneg sa Radan planine.

Čatovanje, radovanje.

Čatovanje, radovanje.

– Je li, Mujo, voliš li ti seks utroje?

– Pa… Volim!

– Onda brzo trči kući!

Krajem godine nas stalno zasipaju kojekakvim “naj” kompilacijama fotografija. Teme su brojne, razne i uglavnom trivijalne. Retko se dešava studiozna, ozbiljna i smislom zaokružena kompilacija fotografija, jer je malo atributa koji mogu da obuhvate svaki žanr fotografije pod istu kapu. Kada je časopis Time pre nekoliko dana objavio čitav poddomen sa 100 najuticajnijih fotografija u istoriji foto-žurnalistike, s pravom je privukao pažnju. Preporučujemo vam da pogledate tu kolekciju i pročitate o svakoj fotografiji. Zavređuje vaše vreme.

Naš Šef je podigao nos, ne znamo šta da radimo s njim. Njegova fotografija je bila najbolja na Fotorepublici jednog dana ove nedelje i sad ne možemo živi da ostanemo od njegovih lovačkih priča o tome kako je bilo rvati se sa krokodilima na obali Dunava dok nije uslikao ovu pozlaćenu građevinu.

Nekim ljudima zaista ne možeš objasniti kad je dosta.

Da se preslišamo:

Ako želiš da imaš pobednika na Olimpijadi, nađi jednog što skače dva i po metra, a ne petoricu koji skaču po pola metra.

Nemajući ništa pametno da kažemo (kao da smo kad i imali), posežemo za vazda uspešnom temom podmetanja žudnje za blagoutrobijem kao poslednjim sredstvom održavanja vaše pažnje na ovoj stranici.

Sve u svemu, dabome da ova slika izaziva glad, to joj je i svrha. Nema se tu šta mnogo pričati: mišn akomplišd.

Samo dodajte supicu pre, pečeni krompir ispod i neku sezonsku salatu pored, može i čaša vina ili piva, ko šta više voli. Prijatan ručak vam želimo.