Moja iskustva sa grčkom pop/rock muzikom su počela i završila se sa grupom Aphordite’s Child. Onih 5-6 njihovih antologijskih pesama i danas slušam, internacionalna karijera Demisa Russosa me nikada nije zanimala jer se odlaskom u Pariz pretvorio u klasičnog pevača šlagera, a Vangelis se pokazao čudesnim muzičarem u svakom pogledu – postao je, vremenom, kategorija za sebe.
Sve to se dešavalo na prelasku iz šezdesetih u sedamdesete.
Narednih desetak godina ništa nisam čuo iz grčke muzičke ponude sve dok nisam zaglavio u JNA. Moj tadašnji starešina mi je sa letovanja doneo kasetu sa grčkom muzikom. Na njoj su bile nasnimljene popularne pop/rock pesme iz tog vremena koje su samo potvrđivale tezu da su Grci izuzetno muzikalan narod. Ta kaseta se izlizala od slušanja i nestala bez traga (očigledno je da se nasnimljena muzika svidela još nekome), a ja nisam upamtio ni jedno ime od svih izvođača koji su bili zapisani na njoj.
Već sredinom osamdesetih naši narodnjaci su otkrili zlatni rudnik kod komšija, pa je citiranje njihovih hitova i kraduckanje kompletnih pesama postalo uobičajena stvar. U meni je proradio animozitet prema grčkoj muzici koji je razbio, igrom slučaja, Jorgos Dalaras. On je njihov Zdravko Čolić, pevač svilenog glasa, koji je znao da snimi i ozbiljne pesme.
I to je bilo sve o grčkoj pop/rock muzici što sam znao. Do pre neki dan…
Na grupu Raining Pleasure sa slučajno nabasao, a pesma “Fake” mi se odmah dopala. Tako kvalitetnu muzičku posvetu raspevanim šezdesetima odavno nisam čuo. U njoj je sve bilo na svom mestu: izuzetna melodija, zarazni refren, kompetentno pevanje, precizna svirka i savršena emocija. Ukratko, to je priča o lažnom predstavljanju i izigranom poverenju koja junaka vodi pravo u rezignaciju:
All you did was promise
You were only fake
Ono malo šturih podataka koje sam pronašao o njima govore mi da je album Flood (2001) objavljen na Ostrvu i da je izazvao pozitivne reakcije. Posle toga su objavili još četiri izdanja, ali se bojim da su bili lokalnog karaktera. Kao što znamo, ono što Gugao ne pronađe, kao da ne postoji, pa se bojim da je ovakav potencijal koji se može čuti sa retkih snimaka na Cevki u međuvremenu otišao u vetar.
Ako ste već uplatili za letovanje u Grčkoj sledeće godine i pesma vam se dopada, potražite njihov disk o Poplavi… I, obavezno mi javite da podelimo utiske. 