Month: November 2016

Dok čitam knjigu o tome kako je grupa danas velikih muzičara pokorila Nashville početkom sedamdesetih i kroz šta su prolazili u svojoj borbi sa muzičkom birokratijom, u drugom planu mi se vrti program jedne internetske radio stanice. Moje uši reaguju samo na ono što se njima dopada i u jednom trenutku shvatam da više ne čitam, već slušam pesmu koja se lenjo razvija.

Pokušavam da razaznam stihove i ništa mi nije jasano. Čini mi se da su samo nabacani bez ikakvog reda i značenja.

DJ odjavljuje pesmu i kaže da je pevala grupa Hey Rosetta!. Prvi put čujem to ime…

Nastavite sa čitanjem… “Cigle”

Misao na misao, asocijaciju na asocijaciju, da čovek ne poveruje kako je lako zatvoriti krug. Ispričaću vam o čemu je reč, samo da pustim jednu staru stvar, da je se setite i da je opet čujete, možda posle dugog vremena, kao u mom slučaju.

A sad, da vam polako ispričam kako je počelo i završilo se mišlju o čoveku koji je na muzičkoj lepezi na suprotnom kraju svemira.

Nastavite sa čitanjem… “Sedamdesetih je bilo lako biti čarobnjak”

Ljubav među kolegama je sasvim uobičajena stvar – blizina čini svoje. Stephen Stills je samo jedan od muzičara koji se, kao mladić, zaljubljivao u pevačice. I to ne bilo koje.

Mnoga od tadašnjih iskustava je pretočio u sjajne pesme.

Nastavite sa čitanjem… “Plava ptica”