Month: November 2016

Devedesete je obeležila muzička kriza koju je ljude iz tog biznisa terala u paniku. Očajnički su tražili nešto novo za šta će da se uhvate. I da zarade, što se podrazumeva.

U Americi se pojavio grunge ili Seattle sound koji je bio mešavina panka i hard roka/hevi metala sa naglašeno distorzičnim gitarama i teškim temama u pesmama (društveno otuđenje, apatičnost, želja za slobodom), što je bilo dovoljno da se promoviše na sva usta (Nirvana, Soundgarden, Alice in Chains, Pearl Jam…) i mobiliše publiku.

Nisam se nešto primio na tu ekipu, nastavio sam da slušam Neila Younga i njegovu prateću grupu Crazy Horse.

A Britanci su, po običaju, za to vreme odradili stvari na mnogo finiji način.

Nastavite sa čitanjem… “Beg”

Tipovi koji žicaju piće po kafanama su oduvek bili opšte mesto. Svaka kafana ima barem jednog takvog, a mnogi od njih su, ako zanemarimo njihovu sklonost alkoholu, jako zanimljivi likovi, barem u ranoj fazi pijanstva.

Sa ženama koje se opijaju nemam nikakvog iskustva. Takve nisu dolazile u kafane u koje sam ja išao. Sve što o tome znam je posredno. Ponekad naiđem na naslove poput ovoga: “Naučnici su dokazali da žene piju isto kao i muškarci, ako ne i više” i ne malo se iznenadim.

Eto šta nam je donela emancipacija.  

Nastavite sa čitanjem… “Ona je pijana”