Zbog tebe sam izgubio glavu

Nezavisna diskografska kuća 4AD, još od svoga osnivanja početkom osamdesetih, bila je poznata po tome što je pod svoje okrilje uzimala izvođače koji se nisu uklapali u uobičajenu muzičku matricu. Iako većina njenih štićenika nije imala velike i zapažene uspehe, kompanija je vremenom stekla reputaciju ozbiljne kuće koja ne pravi kompromise kada je reč o kvalitetu izdanja.

Pa šta košta da košta.

Ako grupe Cocteau Twins (miljenici publike) i Dead Can Dance (miljenici kritike) uzmemo kao prepoznatljive iz kataloga 4AD i samo na njih fokusiramo pažnju, lako mogu da nam promaknu neki drugi interesantni izvođači. Clan of Xymox nikako nisu drugoligaši, već grupa iz senke poznatijih koja već 35 godina uporno i dosledno stvara i objavljuje muziku.

Za grupu iz Holandije snimanje prva dva albuma za 4AD je, verovatno, bilo stvar prestiža. Naredna dva je objavio Polygram (internacionalna distribucija), što je u neku ruku bila potvrda da su na pravom putu i imaju nekog komercijalnog potencijala. Sve što se u međuvremenu dešavalo je samo potvrda da je njihova muzika bila tek jedan od sastojaka od kojih je nastao danas toliko popularni gothic rock.

Tajna njihove dugovečnosti i velikog broja zanimljivih pesama koja se proteže na 15 studijskih albuma je, nesumnjivo, u održanju zajedničke ideje. To je naročito važno, jer grupa se može pohvaliti da u svojim redovima ima tri jake autorske ličnosti, pa kada jednome od njih ponestane inspiracije, mogu da računaju na druga dva. Mada je njihov zvuk uglavnom mračan, komponovan u molskim tonalitetima, a pritom potopljen u reku sintetizovanih tonova koja neprestano teče, nisu se izgubili u elektronici. Mnoge pesme poput “Loosing My Head” su standardne priče o ljubavnim jadima na koje smo navikli i kod drugih izvođača, pa bismo mogli da je, uslovno, nazovemo i baladom. Naravno, u njihovom fazonu.

Ako ste voleli elektroniku osamdesetih i danas rado slušate The Cure ili Joy Division, Clan of Xymox ili samo Xymox je sigurno za vas.