I da karikiram Zoću Peacocka: ponekad ne možeš da se oparaš banalnih tema u baladama. Ona ga napustila, on je u bedaku, napio bi se ali nema čime, sećanja ga guše, pevao bi blues, ali ta slika je toliko lepa i taj miris za njom ostaje da sad nema kud. Kao pubertetlije.
Eto. Od te patetike nisu bili pelcovani ni najveći bendovi svog vremena.
Nastavite sa čitanjem… “Plavi sat, miris mandarine i prelaz iz mola u dur”