Čak i kad bih imao vremena za neko veliko pisanje, mislim da to u ovom slučaju ne bi predstavljalo izraz poštovanja. Jer nema ovde šta da se priča: ovo je muzika “šakom u čelo”, najiskrenija moguća. Šta biste drugo očekivali od muzike koja je nastala tamo gde su se sreli irski narodnjak i najcrnji blues, a koju je svirao čovek koji je bio otelotvorenje te muzike?
Pojačaj i prestani da pričaš. Jer ovo je čas kad ne treba pričati, već slušati.