Ko može da porekne da u bivšoj nam državi nismo imali sopstveni Nešvil. Diskografska kuća Diskos iz Aleksandrovca bila je specijalizovana za izdavanje narodnjaka i, ruku na srce, mogla se zaista pohvaliti da u svojim redovima ima najveće izvođače tog vremena.
No, s vremena na vreme im se dešavalo da im se omakne izdanje koje ne pripada tom svetu.
EP potpisan kao Miša Blam i oni koji vole funky je pravo iznenađenje iz te kuće. Ne znam zašto je Miša izabran kao vodeće ime kada ni ostali muzičari koji na njemu sviraju nisu anonimusi, ali nije ni važno. Moralo se nešto napisati. U suštini, ovde je okupljena ekipa koja je radila kao grupa proverenih studijskih muzičara koja zna da svira sve. I to iz dva sveta: onog rokerskog, koji se pomalo bavio i popularnom muzikom (Slobodan Marković, Josip Boček, Rade Radivojević) i prekaljenih džezera (Blam, Jelenko Miljaković, Milenko Prodanović – Prota, Nikola Stefanov – Kolja).
Rezultat je spektakularan. Urađen na tragu u to vreme aktuelnog džez rocka (danas fusion) jasno asocira na svoje uzore iz sveta (pre svega Herbieja Hancocka – albumi Head Hunters (1973), Trust (1974) i Billyja Cobhama Spectrum (1973), jako popularnih i kod nas). Znači, žestoko, moćno i bez kompromisa.
EP sadrži dve pesme. “Gorilu” je napisao Sloba Marković i i poslužila je kao odlična podloga za osmominutno, veoma nadahnuto instrumentalno nadmudrivanje između muzičara, a B-strana je Bočekova tema “Magnet” koja zvuči kao da je pretekla sa sešna na kojima je nastao mnogo poznatiji “Dinamit“.
Za mene, ovaj EP je svedočanstvo o tome kako su u onoj državi postojali muzičari koji su mogli da se nose, u tom trenutku, sa najboljima iz sveta. Šteta je samo što za sobom nisu ostavili još koji snimak.