Month: January 2017
Neki čudan bluz
Sa N. sam se upoznao u Gimnaziji. Bio sam maturant, a ona jedna od klinki koja je tek kročila u nju. Iskra između nas se pojavila par godina kasnije i cela priča se pretvorila u veliku ljubav. Od onih za koju mislite da je za celi život. Usred te priče, dok sam mislio da imam krila i da letim, moj Vule, stariji i iskusniji, rekao mi je: “Gledam vas kao golupčiće, sjajna ste kombinacija, ali ima jedan mali problem – prerano ste se sreli. Sagorećete…”
U tom trenutku sam se osećao kao da mi je opalio šamarčinu, ali se pokazalo da je Vule bio u pravu.
Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.
Ne shvataju te ljudi pogrešno, već kako im odgovara.
Možda ste pomislili da utovara više neće biti, možda niste primetili ništa, a možda vam je bilo pomalo i krivo (moguć je jedan takav slučaj, ali nemamo potvrdu). Kako god okrenete i šta god da ste pomislili, u pravu ste. Pogotovo vi koji niste primetili ništa: znamo da ste najveća grupa.
Reč je o ovome: utovar nedeljom je zamišljen kao svojevrsna antiteza onom kopirajterskom trendu da se sve i odmah prenese na svoj portal, sa ili bez komentara, samo da je što više linkova i što više reklama. Pošto nama nije stalo ni do linkova ni do reklama, a obaška nam nije stalo do toga da vas navlačimo na klik-bajtove, to smo napravili format u kojem preko nedelje skupljamo priloge koji skupa čine štivo dovoljno relaksirajuće da ga čitate pre ili posle nedeljnog ručka, a dovoljno vešto upakovano da vas natera na razmišljanje; provokacija je temeljni princip suštine pasijansa.
Avaj: ponestalo je energije. Sve smo najpre potrošili na novogodišnje bahanalije, a ono što je preteklo smo sagoreli u pokušaju endotermnog dogrevanja prostora. Pritom smo, slučajno ili namerno – šta god vi pretpostavite, mi ćemo tvrditi suprotno – blagoizvoleli apsolutno ne pratiti medije u tom periodu. Jer šta vrede mediji u kojima dominira jedan vrlo bolesni jadnik koji ide od mesta do mesta i objašnjava svetu kako on i samo on radi i samo radi, kada od te informacije nikome nije bolje niti ima šanse da bolje bude dok takva slika obilazi svet. A drugih informacija nema. Osim ako su spinovi, poput onog nesrećnog voza koji do odredišta putuje toliko dugo da su Kinezi verovatno pomislili da je Srbija veća od njihove domovine.
No, stvari se tu malo zapliću.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.”
Tradicija kroz prizmu psihodeličnog kaleidoskopa
Ponekad je dovoljna nečija samo jedna (ne baš toliko) blesava izjava da vam na čas potrese pogled na svet. Čak i da se uopšte ne složite sa tom izjavom, reputacija onog ko ju je dao zahteva promišljanje ili otkriće da tu postoji element “ima tu nešto” čine da naprasno počnete da se bavite tim navodom.
Tako sam se najzad otkačio od obale i poslušao Kaleidoscope mimo one dve numere.
Nastavite sa čitanjem… “Tradicija kroz prizmu psihodeličnog kaleidoskopa”
Iz senke
Ovom fantastičnom akt-fotografijom završava se ovonedeljni ciklus fotografija Tibora Arve u rubrici “fotka u podne“. Kao i obično, našem prijatelju je opet uspelo da nam oduzme dah svojim radovima.
Sećam se. O, kako se samo sećam…
Danas bi bio 97. rođendan Federica Fellinija, jednog od najvećih umetnika u istoriji filma. Tim povodom, možemo da se uzdržimo od pričanja, nego da pustimo jednu od najlepših muzičkih tema koje je neki film ikad imao. I da se prepustimo slikama koje se javljaju kad tu muziku čujemo.
Film noir II
Ove nedelje, u rubrici “fotka u podne” gostuje fotograf Tibor Arva.
‘Odaj ‘vako
„That’s really a strange choice you have there“, reče mi prodavac u Roxy Music Shopu usred Bratislave.
Eh, cela ta nabavka krenula je od starta naopako – od nekih 6 prodavnica ploča u gradu njih tri rade tek od 2 popodne, taman u doba kada je trebalo da sam nekoliko hiljada stopa iznad u vazdušnom prostoru. Od preostale tri, prva ne radi zbog novogodišnjeg popisa. OK, sledeća je 5 minuta peške dalje, ništa strašno… sem što ni ona ne radi iz istog razloga. Do poslednje prodavnice treba mi još desetak minuta, što obično nije komplikacija – no, obično ne kotrljam prepun putni kofer čiji točkići zapinju međ’ kamenim kockama kojima je popločan čitav taj deo grada.
Sve muke nestaju kada ukapiram da prodavnica radi, i da ima izloženih nekih par stotina ploča… što ponovo prelazi u razočarenje nekoliko minuta i nekoliko desetina pregledanih omota kasnije – preko 90% ponude je isključivo heavy metal i ponešto prog rock. Aman! Ipak uspevam da izvučem tri albuma kojima sam se baš obradovao te ih predajem prodavcu koji me začuđeno gleda i izgovara onu rečenicu s početka.