Ove nedelje, u rubrici “fotka u podne” gostuje fotograf Tibor Arva.
Month: January 2017
Borba za tebe
Ime Grega Laswella se sporadično pojavljivalo po songwriterskim portalima dovoljno dugo da ga primetim. No, nisam se ni malo trznuo, jer takvih tipova napolju ima koliko hoćeš, a često se dešava da posle slušanja nekoga od njih i čitanja recenzije pesama i albuma pomislim da smo pisac afirmativnog teksta i ja slušali potpuno različite stvari. No, Laswellovo ime se poslednjih nekoliko godina počelo često viđati i na odjavnim špicama jako popularnih američkih serija, što mi je na neki način sugerisalo da oko njegove muzike ima nečega.
Znam da to može da bude samo navlakuša, jer producenti serija ne žele da plaćaju autorska prava viđenim autorima, al’ pomislih da nemam šta da izgubim sem malo slobodnog vremena.
Film noir I
Ove nedelje, u rubrici “fotka u podne” gostuje fotograf Tibor Arva.
Čovek koji je dresirao krmaču
“Poslušaj ovo”, reče Marinko, “ja ovo slušam već dvanaesti put i ne mogu da prestanem.”
I klikne na link na Cevki ka ovoj izvedbi.
“Ma, slušaj ti ludaka šta radi sa Hammond krmačom! Leti perje, jbte!”
Eh, moj Marinko… Godinama već delimo raznu muziku koju svira ovaj čovek. I opet se čudimo tom ludilu. Može biti da je to zbog sve one rakije koju smo noćima zajedno pili slušajući tu muziku.
Veze
Poskoči i osvrni se oko sebe
U balkanskom mentalnom sklopu uloga “desne ruke” je, najčešće, potcenjena. Umesto da hvale takvog čoveka koji je nekome dobar prijatelj i oslonac u bilo kakvom poslu, dokoni kibiceri će cinično komentarisati: “Nije dovoljno dobar da bude glavni.”
U muzičkom svetu mnoge “desne ruke” su u dugogodišnjoj simbiozi sa glavnim gazdama, a nije retkost da imaju i paralelnu, sopstvenu, karijeru.
Fragmenti
Ove nedelje, u rubrici “fotka u podne” gostuje fotograf Tibor Arva, naš stari znanac i osvedočeni prijatelj Suštine pasijansa. Sadržaj koji nam je Tibi ovog puta pripremio prava je poslastica: dobili smo izbor aktova koji su nastali od njegovog prošlog gostovanja do danas.
Santiago
Svi se nerado sećamo 1999. godine. Znamo i zašto. Neki današnji Samuraji su, poput mene, izigravali “legitimne ciljeve” u odbrani Otadžbine po ko zna kakvim budžacima, ali smo se, srećom, iz te zajebancije svi vratili u komadu. Doduše, patio sam zbog gubitka već ugovorenog posla koji bi mi u tom trenutku doneo bar par desetina hiljada u čvrstoj valuti, ali sam bio srećan — glava bila na ramenima.
Povratak u realnost nije bio lak i jednostavan. Niko se ne oseća prijatno kada mu je na telu nacrtana meta. 