U balkanskom mentalnom sklopu uloga “desne ruke” je, najčešće, potcenjena. Umesto da hvale takvog čoveka koji je nekome dobar prijatelj i oslonac u bilo kakvom poslu, dokoni kibiceri će cinično komentarisati: “Nije dovoljno dobar da bude glavni.”
U muzičkom svetu mnoge “desne ruke” su u dugogodišnjoj simbiozi sa glavnim gazdama, a nije retkost da imaju i paralelnu, sopstvenu, karijeru.
Multiinstrumentalista i pevač Andy Fairweather-Low je, svirajući u grupi Amen Corner, bio tinejdžerska zvezda, a njegovim posterima su devojke ukrašavale svoje sobe krajem šezdesetih. Tokom sedamdesetih izgradio je reputaciju cenjenog studijskog muzičara koji je svirao na albumima mnogih značajnih muzičara (Richard & Linda Thompson, Gerry Rafferty…), a nije mu bilo mrsko ni da autore pripomogne na turnejama.
Kako se, prema poslovici, za dobrim konjem prašina diže, njegov prelazak u englesku prvu muzičarsku ligu došao je kao nešto normalno, a i klijentela mu se promenila. Tako je orvo postao “desna ruka” Peteu Townshandu i grupi The Who tokom osamdesetih, nastavio sa Rogerom Watersom, a početak devedesetih ga je zatekao u društvu Erica Claptona – ako ste gledali Claptonov nastup Unplugged (1992) ili slušali taj album, Fairweather-Low je onaj drugi gitarista.
U prvoj polovini sedamdesetih Fairweather-Low je snimio tri odlična albuma: Spider Jiving (1974), La Booga Rooga (1975) i Be Bop ‘N’ Holla (1976). Mani je najzanimljiviji La Booga Rooga. Od početka do kraja autor se u pesmama nonšalantno šećka po stilovima, od kantrija do fanka što na prvo slušanje zvuči potpuno blesavo, ali samo ako ne obratite pažnju o čemu peva. Mnoštvo detalja otkriva koliko je album brižljivo spreman: pun je pesama koje su fenomenalne, pa ma u kakvo odelo one bile obučene za ovu priliku.
“Jump Up And Turn Around” je ljuti funk sa dobrom porukom da ne idemo kroz život kao muve bez glave:
Don’t be a fool, use your head, not mouth
Life is too short so don’t mess It about
Make your mistakes so they don’t get you down
Jump up and turn around
Ovde su se, (ovoga puta njegove) “desne ruke”, potpuno razmahale – sasvim očekivano od okupljene ekipe kakva se retko viđa na jednom mestu (bacite pogled).
Fairweather-Low i dalje je “desna ruka” Claptonu i Watersu i sa njima redovno nastupa. Za snimanje sopstvenog materijala verovatno nema vremena – između njegovog pretposlednjeg i poslednjeg solo albuma prošlo je 26 godina. Utešno je da je taj poslednji jako dobar, kao i oni koje sam već pomenuo.