Danas bi bio 97. rođendan Federica Fellinija, jednog od najvećih umetnika u istoriji filma. Tim povodom, možemo da se uzdržimo od pričanja, nego da pustimo jednu od najlepših muzičkih tema koje je neki film ikad imao. I da se prepustimo slikama koje se javljaju kad tu muziku čujemo.
E, jednom ću morati ja da napravim kolaž od slike i muzike iz filma Amarcord (1973). Na Cevki stalno neke falinke u prilozima. Nisam kriv ni za tu postmodernističku verziju teme u sredini klipa niti za onako nagli prekid kode na kraju (tri sekunde! tri jebene sekunde je trebalo još da zadrže!). Ali, odabrao sam ovaj snimak zbog slika…
Sudbina je vezala dva velika umetnika: Fellini je govorio da njegovi filmovi ne bi bili to što jesu da Nino Rota nije uspeo da savršeno razume šta ovaj želi. Rota je, sa druge strane, pričao kako je nalaženje tih rešenja za njega često predstavljalo neviđen košmar.
I ko sad može da kaže da lepota ne može da nastane iz haosa?
Fellini je glavnu temu za film Amarcord naručio tako da mu je Rota verovatno rekao “Jebote, a da li ti uopšte znaš šta ‘oćeš?”. Jer, po jednoj knjizi o filmu koju sam poodavno čitao, Felini je tražio temu koja može da bude beskrajno vesela ili beskrajno tužna, u zavisnosti od konteksta i aranžmana, pri čemu je morala da bude lako prepoznatljiva; a stil je morao da odgovara vremenu (jačanje fašizma u Italiji). Rota se mučio danima, zapao je u krizu i nije mogao da reši zahtev. Jedne večeri, Rota i Felini su se posvađali tokom neke rasprave i Fellini je demonstrativno krenuo iz Rotine kuće. Ovaj je sedeo za klavirom i spontano počeo da svira neku poznatu dečiju pesmicu u molu umesto u duru. Kada je to čuo spolja, Fellini je utrčao u kuću i urliknuo: “TO! TO ŽELIM! TO JE TO!”
Rota je imao neke krpice iz prethodnih potraga, prelistao ih je, ovog puta ih flagrantno svirajući u molskim skalama. Rešenje je bilo gotovo za nekoliko dana.
