U vreme kada se bojažljivo krčmio studentski džeparac retko mi se dešavalo da poručujem vinile “na slepo”. Krajem sedamdesetih već sam imao dovoljno iskustva i popriličan slušalački staž kako se ne bih zaletao u avanture. Melody Maker i domaći Džuboks su se pokazali kao poprilično pouzdani vodiči kroz još neistražene muzičare/grupe – mogućnost greške je bila minimalna. U nekom od ovih časopisa sam pročitao veoma pohvalnu recenziju za grupu After the Fire, a kada su objavili i prikaz njihovog koncerta, odvažio sam se da poručim njihov album Laser Love (1979).
Da proverim kako zvuči new wave band u kojem klavijaturista vodi glavnu reč.