паз, деране, прелазим у скроз лалински, ем ће шефу да се свиди ем да видим јел умем ил нумем. се сећаш кад ти графити нису били у спреју ко данас, него јал ексером јал брисом у малтер ил дрво па све нека ћошкаста слова испададу? а и то се само потписивали, није било тих парола. е онда наиђе неко здраво јако залудан па испише оно “имена луда налазе се свуда”. то сам се чудио, како га не мрзи.
Month: February 2017
Ostrvo
Malecni deo engleske scene čine muzičari koji se čvrsto drže svojih uzora oslonjenih na folk/prog/rock muziku koja je bila popularna pre nekoliko decenija. Oni ne izmišljaju ništa novo niti epohalno, ali ono što rade – rade dobro. Na blogu smo u više navrata spominjali grupu Mosly Autumn koja dosledno i ubedljivo neguje pomenutu tradiciju, a uzgred se nakupilo i nekoliko njihovih derivata i spin off projekata koji su muzički jako upečatljivi. Naravno, ovakve stvari nisu zanimljive velikim diskografskim kućama, jer nikada neće napraviti veliki novac. Zato se takvi albumi izdaju za male etikete, što nama slušaocima stvara probleme da dođemo do nosača zvuka.
Ipak, nekako uspevamo da se izborimo i sa tim problemom.
Savamala: traktat o panoramskom pogledu
Besplatan festival (koji traje već decenijama)
The Sun machine is coming down and we’re gonna have a party.
Šta da vam pričam, grešna mi duša: navukao sam se na TV seriju Berlin Station. Počelo je tako što sam pogledao najavu na Cevki, pa sam poželeo da proverim hoću li prepoznati mesta u Berlinu koja sam proletos posetio. I onda mi je tetka iz Kalinjingrada poslala paket sa Divdž… sa video kasetama, pa sam ih odgledao odjednom za jedan vikend (engr: bindžovao sam seriju).
…Pa sam u slast prepoznao mnogo mesta u Berlinu, uključujući neke male trgove i ulice u Kreuzbergu. Pa mi se dopala priča, špijunsko-detektivske teme su moj guilty pleasure u časovima kad je vlasno isključiti mozak. Onda mi je bila po volji gluma nekih likova, u prvom redu me je opčinio fenomenalni Rhys Ifans. Pa mi se dopalo što se u uvodnoj špici koristi “I’m Afraid of Americans“, a u svakoj epizodi još po jedna pesma Davida Bowiea.
A onda epilog u poslednjoj epizodi i potpuno neverovatno uklapanje onog hipnotičkog refrena sa prvog albuma… Preporučujem vam slušalice za sledeće slušanje.
Nastavite sa čitanjem… “Besplatan festival (koji traje već decenijama)”
Savamala: traktat o sviranju
Iskreno vaš…
U krugovima muzičkih zaluđenika stalno se vrte priče o “izgubljenim” albumima i izvođačima za koje nikada nisam čuo. Normalno, takve priče golicaju maštu i pumpaju adrenalnin svakome ozbiljnom kolekcionaru. Oni retki srećnici koji su u posedu takvih snimaka dele informacije na kašićicu, cene takvih albuma su astronomske i mere se hiljadama dolara, ali na kraju proradi solidarnost i snimci “procure”…
Doduše, često se desi da neki od tih rariteta i eksluziviteta postanu razočaravajuće iskustvo.
Savamala: traktat o mutnom
U mrkloj noći. U mrklu noć.
In memoriam: John Wetton (1949-2017)
Znali smo da je Majstor bolestan: borio se sa okrutnom bolešću već dugo. Pre godinu i po dana su mu izvadili loptu mase 1 kg iz stomaka, a od onda je prošao nekoliko ciklusa otrova. Najzad, vest o njegovom odlasku na Neko Bolje Mesto je stigla juče: umro je u snu, mirno.
Pogledali smo unazad i videli mnogo odlične i sjajne muzike koju je ostavio svetu. Sa tragom sete smo došli do zaključka da je te muzike toliko da ćemo lako i dugo slaviti njegov život. Recimo, ovako:
Recite slobodno… Evo, ja ću reći za vas: sunce ti žareno, kakva muzika!