Veća fotografija je ovde.
Prilog za studiju o distorziji stvarnosti (“toliko nam je dobro da me je prosto sramota”): svet prevozi ljude i robu prugama, koje su postale efikasnije i brže nego ikad. Za to vreme, od Beograda do Niša se brže stizalo vozom 1900. godine nego 2016. godine, a vreme stizanja železničke kompozicije od Beograda do Bara je takvo da može brže da se stigne od Varšave do Lisabona, sa sve burekom u Berlinu, pauzom za ručak u Liježu i junk food večerom u Bordou. Šta misle da urade sa ovom obilaznom prugom koja je (nekad) spajala (nekad) važna čvorišta, nemam pojma. Da ne misle možda da je ostave i puštaju teretne voziće pod prozorima stanova po ceni od 4500 € za kvadratni metar?…
Možda iskoriste prugu za prevoz od kafića A u beton-hali do kafića B u budućem najvećem tržnom centru u ovom delu Evrope (ako se ne računaju tržni centri preko Save ili preko autoputa kod Autokomande). Da, to je sigurno dobra ideja. Kupite busplus kartu na vreme.
Pruga ostaje tu gde je sve dok se ne obezbedi drugi pravac za teretni saobraćaj ka Pančevu, jerbo opasan teret ne sme da se šalje od Prokopa ka Pančevačkom mostu preko Vukovog spomenika. Drugim rečima, malo poduže, jer valja napraviti novu železničku ćupriju negde kod Vinče.