Nije mi prvi put da krenem na jednu stranu, a zaustavim se na sasvim neočekivanom mestu. Na preporuku jednoga od mojih virtuelnih prijatelja, uhvatio sam se u koštac sa albumom McGough & McGear (1968) nemajući pojma o čemu se radi. Godina izdavanja je sugerisala da može da bude u pitanju pop/rock/soul/psihodelija/folk… Ili sve zajedno u najčudnijim kombinacijama.
Bez ikakvog drugog predznanja krenuo sam u preslušavanje. I ostao zatečen.
Zvučalo je više nego dobro, sa malo uvrnutim tekstovima prožetih tipičnim britanskim humorom i jasnim asocijacijama na popularnu muziku toga doba. Ako ste familijarni sa serijom Monty Phyton ili pak sa radovima The Bonzo Dog Doo-Dah Banda, onda znate do čemu govorim.
Muzički, album je baziran na psihodeličnom popu koji je dobro napisan, brižljivo odsviran i interesantno produciran, te sam se bacio na traženje malo detaljnijih podataka o ovom duetu. I, uzgred, još koješta naučio. Mike McGear je pseudonim Mikea McCartneya, a po prezimenu je lako zaključiti ko mu je stariji brat i šta se, zapravo, dešavalo u pozadini snimanja ovog albuma. Roger McGough & Mike McGear su napisali kompletan materijal, ali on ne bi tako dobro zvučao da nije bilo prijatelja. Na originalnom omotu, iz ko zna kojih razloga, nisu navedeni gosti na snimanju što je totalna glupost – lista je toliko impresivna da bi sigurno privukla dodatnu publiku: Paul McCartney, Graham Nash, Paul Samwell-Smith, Dave Mason i…
Jimi Hendrix svojim prepoznatljivim sviranjem udara direktno u glavu već na prvoj pesmi “So Much”, koja je sva u duhu roka tog vremena. Interesantno, kao kontrast, vokali više zvuče popično. Šta reći za stihove “So much in love/The sun shines in and out from your eyes” ili “So much in love/I ride the clouds high up in the sky” koji definitivno pripadaju tom vremenu, ali izazivaju nedoumicu koliko je ovaj autorski duet zaista bio ozbiljan u svojim namerama. Možda to i nije važno, jer pesma savršeno funkcioniše kao psihodelija kasnih šezdesetih.
Šta se sa ovim čudnim dvojcem kasnije dešavalo, još uvek nisam istražio. A kopka me… 