Нешто се не сећам да је овде било галебова кад сам био клинац. Галебови, то су оне гласне птичурине с мора, онако бели спрам плавог неба. После је испало да их има и овде. Да ли се то нешто испомерала екологија, или су нас у школи кљукали стереотипима, ко ће то знати.
Прилика за фоткање галебова у лету се указала кад смо отишли да живимо на мору. Међутим… сто проблема. Тако је испало да сам први пут успео да снимим галеба у лету тек летос, на Сави.
(велика)
У ствари, и из тог морског периода имам фотака са галебовима, али не са мора, него иза куће, и то не преко лета него зими. Преко лета су на плажи, тамо им туристи бацају клопу. Кад се туристи разиђу, ето њих код нас.
Ту их је неки комшија, некакав поп, хранио вишком хлеба који преостане кад деле сиротињи. Пошто га је мрзело да то удроби у комаде које би галебови могли да понесу, бацао је целе кришке. Галеб то може да подигне, ал’ то је онај млитави влажни амерички хлеб (како сви воле да продају воду по цени нечега другог), комад би испао и често запао између дрангулија по авлијицама, где галебови не слећу. То би ту остало, па су се намножили пацови…
Кад им он набаца хлеба, ето целог јата, буде и занимљивих сцена, али… јесу то добре фотке, ал’ шта, ја као живим на мору а фоткам галебове спрам живице? Па не, има да их фоткам на плажи.
Међутим, цврц. Стара Коника је била ремонтована, и вазда је имала проблема са изоштравањем кад се призумира; већ на пола је десна страна била озбиљно неоштра. Успешних снимака на ту тему, нула. Оно, било је добрих, али не у лету, него кад трчкају до таласа а гледају да се не поквасе. И нису то они наши бели галебови са разгледница, него некако шмураво сиви, амерички. Беле су им ивице крила, остало ама баш исте боје као ратни бродови.
После, ајде, стигао Фуџислав, сад ће то, озбиљнија машина. Међутим исто јок – и он је имао проблема са изоштравањем кад се призумира а предмет много мрда. Није био довољно брз.
И зато, Сава. Са сплава, комотно седећи, натенане после доброг ручка. Са ваљаним погледом на воду, шуму на десној обали, и још је и галеб ваљано бео, како смо учили у школи. Од четири снимка, овај је баш легао – чак је било и места да се извуче композиција, све како сам замислио давно. И, у овом случају најважније, најзад имам технику која ово може да изведе (са аутоматским изоштравањем, довољно брзим). Колико је воде протекло Савом од тренутка кад сам увртео себи у главу да хоћу да направим овакву фотку па до саме фотке? Дало би се израчунати, кад бих се сетио од које то године треба да се броји. Негде у прошлом веку, ваљда. Ко чека, дочека.