Fire on the Mountain! Run, boys, run!
The Devil’s in the house of the rising sun!
Chicken’s in the bread pan picking out dough!
Granny, does your dog bite? No, child, no!
Kako god okreneš, vrteška mora ponekad da se zavrti nad sasvim jednostavnim temama. Tada nekako biva lakše kad se ništa ne glanca niti polira, ništa se ne čini lepšim nego što jeste. Jer, posle svih zbrka i ušećerenih tema, prosta istina ponekad prija. I nije više pitanje o kojoj temi se peva. Sirovo je, divlje, dakle dobro je. Samo spremi dovoljne količine lošeg piva i to je to. 
Mislite da pričam o kafanskim narodnjacima? Pa i pričam, samo ne onima na Ibarskoj magistrali, već o onim kamiondžijskim svratištima negde u podnožju Apalačkih planina, gde su nastale najgrđe praziluk-forme muzike koje su do kraja ostale iskrene. Niko nikad nije uterao ikakav ekvivalent turbo-folka na takva mesta.
Slušaj ovo. Glasno i skoncentrisano, ako je moguće. I obrati pažnju na lip sync. 
Znate li ko je Charlie Daniels? Zamislite narodnjaka koji ima više dobrih ideja od Tozovca, više gedžovanske harizme od Bate Živojinovića, luđi je od Ere Ojdanića i Milića Vukašinovića zajedno i pritom ume da sluša bolje nego što ume da galami. 
Nastavite sa čitanjem… “Zlatno ćemane i praziluk-ikonografija”