Jefferson Airplane spada u esencijalne grupe koje su definisale psihodeliju u Americi. Zahvaljujući njima, San Francisco sound je postao popularan van lokalnih okvira – bili su prvi koji su uspeli i da ga komercijalizuju. Imali do tada nezabeležen uspeh, tako da su ostali u istoriji zapisani kao headlineri na tri najveća američka muzička festivala – snimci iz Montereya (1967), Woodstocka (1969) i Altamonta (1969) i danas su interesantni za gledanje kao važna svedočanstva – ne samo o muzici, već i o atmosferi među mladima na kraju šezdesetih.
I da ne zaboravim: na prvom Isle of Wight festivalu 1968. godine, pred njihov nastup za zagrevanje su bili zaduženi Arthur Brown, The Move, Smile, Tyrannosaurus Rex, Plastic Penny, Fairport Convention i The Pretty Things. 
U sedamdesete grupa je uletela konfuzno – hipi pokret se ugasio, njegov antiratni politički angažman bio je pri kraju, a pojedini članovi su bili umorni od burnog života i “ringišpila na acidu”. Svi su imali neke svoje planove i radili su neke nove stvari. A od objavljivanja poslednjeg albuma prošlo je dve godine…
Bark (1971) je verovatno najčudniji album koji su snimili. Poznavaoci njihovog opusa su bili u nedoumici: da li je grupa promenila muzičku matricu (celi album je u atmosferičnom fazonu) ili se potpuno izgubila, bez šanse da se prilagodi novom vremenu. Kako je pola originalne postave u međuvremenu otišlo iz grupe, uključujući i Martyja Balina, ceo kretivni proces se sveo na džemovanje i seckanje postojećih materijala na pojedine pesme. Glavni teret tada je podneo Jorma Kaukonen, koji je bio u izuzetnoj sviračkoj formi.
“Pretty as You Feel ” je jedan od najboljih momenata na albumu, koji je dobro uhvatio atmosferu za vreme snimanja. Bubnjar Joey Convington, koji je inače potpisan kao koautor ove pesme, svedoči da su on, Jorma i Jack Cassidy imali jutarnji džem posle burne noći kojem su se pridružili Carlos Santana i Michael Shrive. Na samom albumu nema podataka o tome ali nemamo razloga da čoveku ne verujemo na reč. Sam tekst ništa specijalno ne znači, tipično hipi mantranje koje služi samo da pevač ima nešto da peva.
Interesantno, pesma se plasirala u top 100 i postala minorni hit. Niko nije bio srećniji zbog toga od Convingtona, jer mu je diskografska kuća obećala da će mu omogućiti susret sa Elvisom Presleyjem ako napiše hit. I održala je obećanje.
Jefferson Airplane je uskoro postao Starship, a članovi grupe se uzgred bavili i solo aktivnostima i off projektima, tako da je poprilično teško pohvatati šta su sve i sa kim radili. Možda se navratim na njih jednog dana…