O liku i delu Neila Younga smo mnogo puta pisali pa nema potrebe da ponavljam koliko je značajan kao autor i izvođač. Njegova karijera je prošla kroz mnogo različitih faza, a i on sam se pokazao kao neobičan, svadljiv i kontroverzan čovek nezgodnog karaktera koji je spreman da povlači neočekivane poteze. Početkom osamdesetih izdao je neobičan album Trans (1982) koji u njegovom bogatom opusu spada u najgore ocenjene (kada su američki recenzenti u pitanju), a ono što piše o ovom albumu na Allmusicu koji pretenduje da bude referentan je prava bruka.
Red je da celu priču oko tog albuma revalorizujemo.
Saradnju sa diskografskom kućom Reprise, za koju je izdao svoje ključne i najbolje albume, Neil Young je neslavno završio – Re-ac-tor (1981) je razočarao fanove jer se sastojao od jednostavnih pesama punih besa koje zvučno podsećaju na garažni punk. Svejedno, mnogi od grunge perjanica su se kleli i nalazili inspiraciju upravo u tom delu.
Promena izdavača je naizgled protekla glatko. David Geffen, koji je nekada bio menadžer CSNY, a tada vodio i ambicioznu diskografsku kuću, obavezao se da će Youngu isplaćivati milionče u dolarima po albumu uz odrešene ruke u izboru materijala i potpunu kreativnu kontrolu. Bili su to dobri preduslovi za početak saradnje koja će se neslavno završiti.
Young ima troje dece i svi imaju probleme sa zdravljem. Stariji sin Zeke (iz braka sa glumicom Carrie Snodgress) je rođen sa simptomima celebralne paralize i spada u kategoriju osoba sa posebnim potrebama. Blizanci Ben i Amber su iz braka sa Pegi Young – u raspodeli gena Ben je prošao kao i stariji brat, a Amber ima epilepsiju.
Ovo je dovoljno strašno da se shvati u kakvom emotivnom paklu Neil Young živi.
U potrebi da komunicira sa mlađim sinom koji ne govori i vodajući ga po bolnicama u potrazi za bilo kakvom pomoći, Young je primetio da dečak reaguje na sintetisane glasove koje su terapeuti koristili. Sledeći korak je bila nabavka vocodera i synclaviera, eksperimentisanje sa zvucima koje proizvode i prepravka napisanih pesama – iako je prateća grupa Crazy Horse bila prisutna, 2/3 pesama na albumu su prošle sintetički tretman, pojednostavljene su, a Youngovo pevanje je potpuno nerazgovetno.
U jednom od intervjua za časopis Mojo, Young je objasnio da se celi album Trans vrti oko mlađeg sina: “U to vreme on je pokušavao da pronađe način da progovori, da komunicira sa okolinom. I zato kada slušate album čujete da sam nešto rekao ali ne možete da razumete šta. To je ono što sam i ja dobijao od svog sina.”
“Computer Age” nije pesma o kompjuterima – to je potresna priča o brižnom i očajnom ocu koji pokušava da promeni sebe kako bi bio bliži detetu i uspori vreme kako bi ga bolje razumelo.
Cars and trucks
Fly by me on the corner
But I’m all right
Standin’ proud before the signal
When I see the light
I know I’m more than just a number.
And I stand before you
Or else we just don’t see the other
Computer age computer age
Computer age.Bikes and vans
Fly by me on the desert
But I’m all right
Standing out here in the hot sun
When I see the light
I feel like more than just a number
And I stand before you
Or else we just don’t see the other
Computer age computer age
Computer age.Precious metal lines
Molded into highways
Running through me
So microscopically
Days and nights
Weeks and months and seasons
Rolling through me
So chronologically.
Computer age computer age
Computer age.I need you
To let me know that there’s a heartbeat
Let it pound and pound
And I’ll be flying like a free bird
And you need me
Like ugly needs a mirror
And day by day
This horizon’s getting clearer
Computer age computer age
Computer age.
Gledano iz današnje perspektive, kada sa kompjuterom uza sebe idemo i u kupatilo, poruke iz pesama sa albuma Trans su više nego relevantne. U svakom slučaju, ovo je jedan od boljih albuma koje je Young snimio tokom osamdesetih, sve dok se nesretna saradnja sa Geffenom nije završila.
Za Younga kao roditelja, ako je na ovaj način uspeo da komunicira sa sinom, to je sasvim dovoljno. Sve ostalo, pa i mišljenje publike i kritičara, nije važno.