Eto, moralo je i to da se desi.
Ako su Elvisa smatrali za kralja rock & rolla, Chuck Berry je, nesumnjivo, bio car.
Berry je bio sve samo ne miran čovek. Još kao tinejdžer je završio u zatvoru zbog oružane pljačke. Nakon izlaska iz zatvora, činilo se da se smirio – oženio se, zaposlio u fabrici i počeo da vodi konvencionalan život. Početkom pedesetih počeo je da nastupa sa bluzerima. Pronicljivom kakav je uvek bio, malo mu je trebalo da shvati da od jump bluesa koji je izvodio T-Bone Walker i ubrzanog tradicionalnog countryja može da se stvori nešto potpuno novo.
Vetar u leđa mu je sredinom 1955. godine dao susret sa Muddy Watersom, ocem čikaškog bluesa, koji ga je upoznao sa Leonardom Chessom. Chess Records je bila jedna od u to vreme retkih izdavačkih kuća koja je objavljivala snimke crnih muzičara. Uz njegovu pomoć snimio je “Maybellene” koja je brzo dospela na prvo mesto top liste i prodala se u više od milion primeraka.
Posle toga više ništa nije bilo isto.
Usledila je serija uspešnih pesama koja je dobro poznata: “Roll Over Beethoven” (1956), “Rock and Roll Music” (1957), “Johnny B. Goode” (1958)… Zlobnici bi rekli da je prodavao jedno te isto, samo u drugom pakovanju, no poenta je u nečemu drugom. Berry je ukapirao šta je to što žulja mladu populaciju, pa njegove pesme govore upravo o tim temama – nerazumevanju roditelja, nezainteresovanosti za školu, seksu… Gurnuo je prst u oko puritanskoj Americi.
U muzičkom smislu njegove pesme su jednolične. No njihova vrednost je u tome što je probudio mladež širom sveta, a virus rock & rolla se širio nezapamćenom brzinom.
Bez muzike Chucka Berryja ne bi bilo ni The Beatlesa, Rolling Stonesa, Dylana i mnogih drugih koji su na njegovim idejama pisali dalju istoriju. Na mnogo mesta sam pročitao da je Keith Richards njegov najveći obožavalac među muzičarima. Drugi je bio pokojni John Lennon.
Živimo u vremenu kada je većina naših najznačajnijih rock heroja u poodmakloj starosti. Oni će se, pre ili kasnije, preseliti na Neko Bolje Mesto i pridružiti velikom orkestru koji tamo svira. Nešto ne mogu da vidim ko će ih naslediti…
“Ukoliko biste morali da rokenrolu date neko drugo ime mogli biste da ga nazovete Čak Beri”, izjavio je jednom Džon Lenon.