Month: May 2017

Killing floor

Tokom pedesetih, Čikago nije bio najbolje mesto za život, naročito ako si bio crnac. Teško se opstajalo, a poslovi koje su crnci radili nisu bili ni malo fini. Dobra strana za ljubitelje muzike je da je “čikaška škola bluza” iznedrila brojne poznate autore i vanvremenske pesme koje su se bavile događajima iz njihovih života, što im u tom trenutku nije mnogo pomagalo – i dalje se teško sastavljao kraj s krajem od svakodnevnih poslova, a neka kinta se zarađivala i od večernjih svirki po kafanama.

Tek kada su beli muzičari počeli da sviraju bluz, a to se desilo godinama kasnije, autori su mogli da računaju i na neku lovu od tantijema.

Nastavite sa čitanjem… “Killing floor”

Raviole

Negde u vreme kada se Led Zeppelin spremao da poleti, pojavila se i grupa neobičnog imena – Audience (publika). Tadašnje novine su ih svrstavale u art rock, a kritičari su ih hvalili na sva usta. Šta to vredi kada se do inostranih ploča dolazilo sa zakašnjenjem, a nije bilo dovoljno love ni za kupovinu Zeppelina.

Morali su da pričekaju neko drugo vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Raviole”

In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)

And I’m lost behind the words I’ll never find
And I’m left behind as seasons roll on by

Imam jedan folder čija prečica je na dekstopu, tu držim razne sitnice koje spremam za blog. Gledam u datum prečice ka stranici na Cevki na kojoj se nalazi numera Chrisa Cornella, koju mi je preporučila moja Jasna; ona je obožavalac njegove muzike… Grešna mi duša, ta prečica stoji na gomili od aprila prošle godine, otkad je čekala da se desi neki zicer.

I onda se zicer desio danas, kad je stigla vest da je Chris Cornell sinoć otišao na Neko Bolje Mesto mnogo pre vremena. Smrt ga je zatekla u najgore nevreme, jer je Soundgarden bio na velikoj američkoj turneji. Sada je gomila fanova ostala sa ulaznicama za osam preostalih rasprodatih koncerata koji nikada neće biti održani.

Nije trebalo da ispadne ovako. Izgleda da nije dogorelo onom kome je rečeno, već kome je suđeno.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)”

Najveća ljubav

Često se dešava da se kolaboracije i najvećih muzičara, uprkos dobroj volji i entuzijazmu svih umešanih u proces, završe katastrofalno. No, ima i izuzetaka, kada sve protekne tako glatko da je finalni proizvod prava milina slušati.

Čini mi se da je da je jedina tajna u tome da se autori međusobno “osete” na pravi način.

Nastavite sa čitanjem… “Najveća ljubav”

Наивац пеца наивце

Стражња су времена дошла. После наивне уметности, наивне политике и још којечега таквог, имамо наивне преваранте. Неписмени, не знају занат, али се надају да ће упецати неког наивнијег од себе.

Некад се знало како се то ради. Пола Нигерије је увежбало да пише на тачно онолико лошем енглеском колико треба за уверљивост, и смишљало брда и долине о небројеним милионима које ће изокола да пребаце преко вашег рачуна и избаве их тако из руку злог режима, а вама 10% за услугу…

Ех, некад. Гле ове будале:

parking-phish

Е, деране, нећеш се ти од пецања леба најести. Има ту још сто ствари које не знаш.

Nastavite sa čitanjem… “Наивац пеца наивце”

Bizarne muzike: Evropa iliti O bitangama

Svako od nas u svom mikrokosmosu čuva samo svoje vrednosti, drugima neobične, obično smešne, ponekada i nespojive sa čovekom koji ih neguje.

To su sitne ekscentričnosti koje smo usvojili pre nego što smo se zaposlili i počeli da sami sebi plaćamo letovanje. Što se tiče audio prostora mog života, takve male ispade iz svakog zdravog razuma, te nalete (o)sećanja na vreme (ne toliko) nevino i (sasvim) bezbrižno nazivam bizarne muzike. Pošto sam utvrdio osnovu priče jednim velikim izvinjenjem čitaocima, vreme je da priznam moju bezuslovnu ljubav prema albumu Out of this World švedskog benda Europe sa koga ćemo danas slušati – ili nećemo, što je potpuno normalno – odabrane numere. Pazi sad!

Nastavite sa čitanjem… “Bizarne muzike: Evropa iliti O bitangama”