Postoji veliki broj grupa/autora koji su “sve nekako tu, oko mene”, a vrlo retko se setim da posegnem za njima. Sve dok ih ne čujem. Onda se neko vreme zajednički zabavljamo, pa ponovo padnu negde u zapećak.
Do neke sledeće prilike.
Month: May 2017
Irskim putem
Jerry Douglas je već više puta pominjan u našim tekstovima, no uvek je imao nekako sporednu ulogu. Fokus je bio na zvezdama koje je pratio pa, verujem, niste obratili neku naročitu pažnju na čoveka koji svira instrument pomalo čudnog zvuka, strogo se držeći drugog plana na pozornici.
Najpre da razjasnimo šta je dobro, instrument koji Douglas svira.
Једна од пре: шапурина
Кажу да је најлакши штос да посвађате два Енглеза да их питате како се исправно кува чај. Не само што ће имати различита мишљења о томе, него ће их заступати жестином коју не очекујемо од Острвљана… биће ускоро Острвљени.
Има и код нас таквих тема. Например, да ли постоји бурек са сиром, да ли закувавати кафу, да ли се сипа вода у вино или обратно… У данашњем случају, то питање за заваду гласи “како се зове ово на слици”.
У мом крају се зове како сам рекао у наслову, мада сам чуо и чапурје, комушина и још неколико речи, зависно од родослова. Скоро да може да се изведе “кажи ми како се ово зове па ћу ти рећи одакле си”.
Но, времена су се променила, и колико год да смо посвађани по питању укуса, вере (или безверја), музике, политике и свачега, око обичаја се изградила нека трпељивост, па је некадашње “не каже се тако него” постало “а моји кажу овако”, уз можда неку резигнираност што је свет полудео и не говори како треба. Чак сам виђао и мешане сватове где се не посвађају око обичаја.
Vidi na šta ličiš
Negde između globalnog uspeha rock mjuzikla Evita i Cats, a u vreme kada su snimljene “Varijacije na Paganinijevu temu“, uglavila se i opereta Tell me on a Sunday (1980) iz pera (klavijatura?) Andrewa Lloyda Webbera. O njoj se gotovo ništa ne priča, kao da nije ni postojala, a zanimljiva kao i svi ostali njegovi radovi.
Onaj moj dobro poznati prijatelj Vukašin (Vule, Vukica, Vuki… ne znam kako sam ga već pominjao) u to vreme se potrudio da bacimo uvce i na tu ploču.
Za malo nježnosti
Od mog prvog susreta sa Husom proteklo je mnogo godina. Odmah smo se “našli”. ‘Bem li ga šta je bilo u pitanju, generacijsko razumevanje ili nešto drugo, tek, na celi opus Parnog valjka počeo sam da gledam drugim očima. Jer Hus je bio sve ono što nisam očekivao od jugoslovenskih rokera – harizmatičan, obrazovan, lepo vaspitan i zanimljiv sagovornik.
Čovek koji je u svakom pogledu poseban i koga je teško ne voleti.
Čas u kojem ti sve postane jasno
Termin “space shifter” je jedan od onih koji zadaju muku prevodiocima i lokalizatorima (ubrajam se u ove druge, pa saosećam). Ako vam nije poznata upotreba sintagme, namučićete se da ukapirate pravo značenje i na kraju, morali biste prevesti termin sa najmanje pet reči, i to uz napuštanje savršenog značenja i gubitak oštrine: “onaj koji menja oblik prostora”. Međutim, “space shifting” ili “place shifting” je savremeni termin koji se odnosi na metode i tehnike odloženog emitovanja medijskih sadržaja u interaktivnim medijima. Recimo, ona tehnička opcija vraćanja TV programa na početak emisije, koju provajderi kablovske televizije već neko vreme nude, spada u space shifting.
Hm… Nisam znao za to tehničko značenje termina kad sam onog dana, šetajući starim gradom u Labinu prošlog leta, saznao da kroz četiri dana, u pulskoj Areni, nastupaju Robert Plant and Sensational Space Shifters. Kad mi srce nije stalo…
Ova priča zahteva čestitu muzičku podlogu.
E, tako. Ovo će pomoći da dođem do poente svoje priče.
Žal za mlados’
“Hier Encore” je jedna od najboljih pesma koje je napisao Charles Aznavour. Voleli mi šansone ili ne, ovom autorskom/pevačkom gigantu ne može se sporiti ono po čemu je najpoznatiji: to su neverovatan šarm i harizma, koju retko ko poseduje u tolikoj meri, kao i emotivno izvođenje koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Sticajem okolnosti, imao sam priliku da budem na njegovom koncertu, pa dobro znam šta pričam.
Историја екраноспаситеља (5)
Пошто сам решио техниче заврзламе, … ма не, наравно да нисам све, томе краја нема. Али, ајде рецимо да је довољно добар да пристанем да га сам користим, остало је да се спакује и испоручи. Коме? Па, ко скине инсталацију, окачио бих га негде за фрај, да се одужим братији за све оне бесплатне ствари које користим.
Ту по
стоје две зврчке: треба некако да се зове, и треба Пенџери да га прихвати. Око имена, хм, Фокс мора некако да уђе у име, а да се опет зна да је ово screen saver. Невоља са енглеским је што screen значи свашта, и сито и заслон и просејати и прочешљати (безбед(ооо)носно) па чак и екран, а и saver значи свашта, и штедишу и онај колут што виси на броду. Да у назив ставим спасилац, звучало би као да ми се ту нешто дави. Штедња, пак, пре спада у банкстерај па још горе звучи, а и нема више смисла технички… Јер, код катодних монитора јесте умео фосфор да се троши и остајале су црне контуре најчешће осветљених пиксела – имало је смисла писати нешто за поштеду екрана (а не спасавање – кад се истроши нема му спаса). Код ових попљесканих не нагорева ништа, не троше се тачке, не треба уопште. Пошто не може ово, не може оно, остаје да се зове Фоксов Екраноспаситељ (што сам вам одао у наслову, извин’те на мањку напетости). Ту сам већ чуо глас који каже да је реч спаситељ резервисана, међутим већ давно сам одлучио да не признајем никоме монопол на језик, а камо ли на поједине речи. То је, дакле, решено.
Остао је други проблем.