Da se razumemo: uglavnom ne vredi pričati ni o čemu kada se na sceni dešava ovako nešto.
Preporučujem glasno slušanje.
Kad majstori nastupaju u stilu “onako, baš nas briga”, šta drugo možeš da očekuješ nego majstoriju.
Sva je istina da u ovom materijalu nema neke temeljne ili nadograđene vrednosti. Ovo je, vulgarnim rečnikom opisivano, ljuta tezga. A to što na sceni dominira majstorstvo – pa šta drugo da očekujete od nekog čija besprekorna karijera se proteže decenijama, a na scenu pozove drugog takvog? Bilo bi to kao kad biste se čudili lepom danu, dobrom zdravlju ili krovu bez rupa.
Eto, zato priča ne vredi.
Međutim, ovakav materijal dobro dođe za malo detektivskog istraživanja. Hajde da vidimo šta znamo odmah, a šta možemo da otkrijemo sami ili uz pomoć pretrage na netu.
U opisu numere na Cevki saznajemo da je ovo gusarski snimak snimljen u Anaheimu, 19. januara 2007. Pomislio sam da ono “danke shöne“sugeriše da je to negde u Nemačkoj, ali Gugao nam skreće pažnju na to da se kongres Nacionalne asocijacije trgovaca muzikom (NAMM – National Association of Music Merchants) tradicionalno održava svake godine u januaru u Anaheimu, u Kaliforniji.
Dobro, to je jedno od onih bersprekorno nepotrebnih znanja koja nam čine život sitnijim i manje ugodnim. Idemo dalje.
Znamo ko je Todd Rundgren, zar ne? Bavili smo se njime na stranicama Suštine pasijansa, brižljivo pazeći da ne naudimo nedužnom čitaocu tako što ćemo mu preporučiti da zagnjuri u opus tog ludaka, jer početnici zalutaju, pa se izgube i umru od gladi, a iskusni zagnjure, pa zaborave da dišu i udave se. Rundgren je upravo prošle nedleje objavio album o kojem neću da vam kažem ništa, da ne biste posle pričali kako sam vas ja naveo na zlo. Možda će se Zoća Peacock usuditi da prozbori neku reč o toj ploči; meni ne pada na pamet da se sa đavolom u kolo hvatam pred drugima.
Znamo i ko je Tony Levin, dakako. Po mišljenju mnogih jedan od najboljih basista koje je rock muzika ikad imala, što je vrlo teško merljivo, ali svakako na tragu suve činjenice. Ujka Toni zaslužuje poštovanje kako zbog svog besprekornog sviračkog kapaciteta, tako i zbog svog neverovatnog elana da i dalje svira vredno sa svakim ko ga pozove, ostavljajući jasan trag na tome što radi. Budete li istraživali svirački opus tog čoveka, naslušaćete se dobre muzike – i ničeg drugog osim dobre, veoma dobre i odlične muzike. Razuđenost stilova će vam pomoći da verovatno preživite ono što u slučaju gorepomenutog Rundgrena verovatno ne biste preživeli.
Trebalo bi da znamo i ko je Jerry Marotta. Ali, evo me pred vama kako priznajem da sam zaribao u pokušaju da se napravim pametan, jer ime mi beše poznato, ali ne znam odakle – da li sa neke ploče, iz nekog filma, sa računa za hemijsko čišćenje ili iz politikinog zabavnika. Tek je Gugao osvežio moje umorno pamćenje i podsetio me da je reč o čoveku koji je svirao bubnjeve na nekoliko ranih solo albuma Petera Gabriela, odakle je i trebalo da se setim, kao što nisam. Spisak referenci Mr Marotte koje možete pronaći na Vikipediji govori da je reč o ludaku nivoa ujka Tonija, što nas dovodi do paušalnog razumevanja zašto ta dvojica prebivaju u istom bendu već godinama.
Potonji podatak nam, pak, govori da je Rundgren utrčao na scenu na kojoj je upravo nastupao The Tony Levin Band, pa se ta saradnja možda desila spontano.
U poslednjem podatku sam bio sprečen da se brzo snađem, a budući da sam ranije pazio da ne crknem od gladi dok slušam muziku, a sad pazim da se ne udavim kad zagnjurim u nečiji opus, to me je suvišno slovo “h” u naslovu pesme “Black Mariah” sprečilo da dovoljno brzo ukapiram da je ovde reč o pesmi “Black Maria” koju je Todd još 1972. snimio na albumu Something/Anything? (upitnik je deo naslova, a ne kraj ove rečenice).
– * –
Ne znam koliko korisnih informacija ste prikupili u ovom prilogu: to će zavisiti isključivo od vaše pobude što se zatekli ovde. A što se mene tiče: želeo sam samo da vam ilustrujem kako izgleda moj prosečan sat vremena bavljenja muzikom. A jednom kad se 
urušim pod teretom beskorisnih informacija koje usput saznajem, molim vas, govorite lepo o meni. Nemojte govoriti, na primer, kako sam bio nezajažljiv u nameri da saznam više ili kako sam halapljivo tragao za vezama između muzičara i njihovih opusa. Recite, na primer, kako sam se trudio da empirijski dokažem da dobre muzike i dalje ima – uprkos muzičkoj industriji, televiziji i internetu. Kako sam želeo da podelim sa svetom sva svoja saznanja o velemajstorima muzike, kako bismo zajedno uživali u njoj i radovali se životu takvom kakav jeste.
Tjah, što bi rekao lajavi.krelac.