Muzičari često nalaze inspiraciju za svoje pesme na čudnim mestima. U vreme pojavljivanja albuma The Snow Goose (1975) po novinama se pričalo o da ideja na kojoj je zasnovan potiče iz poznate istoimene priče koja je popularna kod anglosaksonaca. Sve je to lepo, pomislio sam, samo što ja pojma nemam o čemu govori.
Album je instrumentalan, pa je moja nedoumica oko inspiracije ostala nerazjašnjena sve dok nisam seo da napišem ovaj tekst.
I počeo da slažem mozaik.
The Snow Goose: A Story of Dunkirk je kratka novela koju je početkom četrdesetih napisao Paul Gallico. Priča je smeštena u ratno vreme. Rhayader je usamljeni muškarac koji pomaže medicinskoj sestri da izleči povređenu snežnu gusku. Tu se muva i devojčica Fritha sa kojom se sprijateljio. Posle izlečenja gusku oslobađaju, a Fritha prestaje da dolazi kod Rhayadera. Tokom poznate bitke kod Denkerka Rhayader strada, a guska se vraća, simbolički predstavljajući nadu koja uvek preživljava uprkos svim strahotama rata.
Muzika grupe Camel prati emotivne promene koje pomenuti događaji izazivaju na akterima priče i to vrlo uspešno. Praktično, posle ovog albuma niko više nije bio sumnjičav kada je grupa u pitanju – bila je to njihova ulaznica za veliku scenu. A “Rhayader/ Rhayader Goes to Town” set koji su obavezno izvodili na koncertima.
Na Cevki ima mnogo snimaka ove pesme iz raznih perioda rada grupe. Ovaj je posebno interesantan jer je u proširenoj postavi Mel Collins na saksofonu.
Tako sam i ja, posle više od 40 godina, ukapirao da snežna guska nije samo ptica. 