И, миц по миц, дођох до фотке од које је почела ова серија. Сусетка претходне, снимљена истом приликом, а сетио сам се ње кад ми је рндалица нанела онај љубичанствени пејзаж са јужне стране. Учинило ми се познатим, па сам се сетио да сам се већ бавио тако нечим. Нашао, па зашао и… кренуо да пишем с другог краја (овог).
Дакле исто то јануарско вече, снимљено са исте терасе, само поглед ка Бежанијској Коси.
(велика)
У ствари, имам у тој серији још неколико које би биле за објављивање (фалите ме, уста моја, ил’ ћу вас подерати), али ова ми се чини да најбоље дочарава ту зимску танку идилу.
Ако вам пужеви поједу расађене паприке, онда… досадите још. Е, овај снег је допао. Пало га је толико мало да је само покрио места где се претходни разишао – ето, ветробрани на колима се беле, а и простор ван тротоара и коловоза. Таман онако као зачин.
Но, ако снега баш и нема, чега онда има? Има уједначеног светла. Међу онолико ноћних фотака, овакав мањак шарениша ми је баш реткост. Оно, има неколико светала у другим бојама – фирме на две радње десно – али она не обасјавају снег, који је свуда једнако наранџаст. Осим што је ово отприлике крај плавог сата (колико га већ има по облачном дану), па се плавкаста измаглица удружи са том наранџастом и даје тај љубичанствени шмек.
Ту су онда осветљени прозори у туђе животе, чему тешко могу да одолим. Нарочито оних неколико светала иза шуме на Бежанијској Коси, трешња на шлагу на торти.
Него, фирма скроз десно. Као што фирма не сме да има речи “комерц” или “commerce”, него су једини дозвољени облици “commerc”, “comerc” и “comerce”, тако тај кафић не сме да се зове “Кафе Цезар” ни “Cafe Caesar” него мора баш “Cafe Cezar” (а опет никако “Kafe Caesar”, што бих волео да ми неко објасни зашто). Отприлике као што Амери ниједно немачко презиме не изговарају скроз амерички (нпр. научили су да ei изговоре као ај а не као дуго и, али и даље свако z изговоре као з а никад као ц), тако и строга правила енгрпске граматике прописују да не сме да се пише како се изговара, а не сме да се пише ни као у тзв. ориџинелу, него мора да се заузме несврстан став.
И, да не заборавим, укрштени каблови. Нису део никаквог комуналног система – све жице које треба да снабдевају ове солитере струјом и разним сигналима су одавно спроведене кроз постојеће цеви. Ово је неки радио аматер развукао себи антену. Покушавам да замислим како је то извео и не иде ми у главу. Свака част мајстору.