Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U gluvo doba noći između petka i subote, probudila me je grmljavina kakvu odavno nisam čuo. Dok sam se pitao da li to samo sanjam, u blizini je udario grom da su svi prozori zaigrali, a kiša je počela da pljušti kao da sam u tropima, a ne usred Šumadije. Suncetijebemžareno, prvo sam pomislio, da li se podmladak vratio na vreme iz provoda? Onako krmeljiv i sanjiv odem da proverim i padne mi kamen sa srca – na broju su i ne konstatuju šta se oko njih dešava.
Jebeš dan koji ti ovako počne…
Кад мало боље размислим, ни овог у Америци нема. Не видим зашто, јер има доста тих кондоа (од латинског кондоминијум, сувлашће, што је бивало у време кад су имали по два цара; код Амера је то зграда где је свако власник свог стана). Ваљда их притискају та удружења власника, којима је више стало до вредности некретнина него до тог хваљеног и темељног индивидуализма.
Ово је снимљено у центру Ниша (или једном од центара, довољно је велик да је мало један), пре пет година.
(велика)
За разлику од оних станова у Дунавској (дУнавској! – дунАвска је у Новом Саду), где су само тројица локалпатриота исказала свој индивидуализам, овде је то учинила половина њих, и то изгледа у паровима. Гледајући ову фасаду, све ми се чини да ово нису терасе за осам станова, него за осам станова и осам гарсоњера, или за шеснаест станова – ако се ови из средине простиру и према дворишту.