I’ve got no need for open roads
‘Cause all I own fits on my back
I see the world from rusted trains
And always know I won’t be back
Da li se ovi stihovi odnose na lutalicu, begunca ili razočaranog čoveka? Još uvek nisam načisto šta je pisac hteo da nam kaže…
Iza umetničkog imena Radical Face krije se Ben Cooper, čovek koji ima neobične ideje. Obično od folk muzičara ne očekujemo velike koncepte, pa me je Cooper uhvatio potpuno nespremnog. Naime, još 2011. godine je započeo sa serijom albuma koji prate život izmišljene porodice od XIX veka do danas. Prvi je bio The Family Tree Presents: The Roots, zatim The Family Tree: The Branches (2013), da bi se priča završila sa The Family Tree: The Leaves (2016).
Cooperova muzika je akustičarska i svedena, gotovo minimalistička. Negde sam pročitao da je na snimanju koristio arhaične instrumente iz vremena u koje je smeštena radnja njegovih pesama, a da je glavni deo snimljen bukvalno u šupi. Znači, ništa od grandioznog zvuka i studijskog šminkanja.
“Ghost Towns” je priča o tipu koga neki đavo tera da napusti sve – porodicu, prijatelje – i da se upusti u avanturu. Putuje vozom, radi svakakve poslove i odbija da se skrasi na jednom mestu. U potrazi je suštinom života, misleći da će, kada je spozna, sve stvari da se postave na svoje mesto. Vrlo idealistički… Zbog takvog stava u neprekidnom je grču i kretanju, prolazeći kroz gradove u kojima ne nalazi zabavu, ispunjenje snova ili emocije koje mu nedostaju. Oni su duhovi u odnosu na grad koji je napustio…
Nisam imao priliku da čujem sve delove Cooperove priče, ali me je zaintrigirala toliko da ću da potražim ostale kako bih sastavio kompletnu sliku.
Posle toga, svakako, sledi izveštaj. 