Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Za reggae grupu The Melodians i ja sam danas prvi put čuo. Muzičke knjige pišu da su bili uticajni na jamajkanskoj sceni, no danas nas interesuje njihova najpoznatija pesma. Sećate li se sredine sedamdesetih i velikog disko hita “Rivers of Babylon” za grupu Boney M? E, njega su zgotivili pomenuti Jamajčani, ne sluteći da će se ova pesma prodavati u milionskim tiražima.
Ne bojte se, nećemo u disko. 
Na Beth Orton sam često nailazio u muzičkim novinama, a da mi na pamet nije palo da bacim uvce na njene radove. Da l’ recenzenti nisu uspevali da me ubede da je njena muzika za mene ili je u pitanju moja gadljivost kada autori spajaju na neki način nespojive žanrove, tek, najveći deo njene karijere sam prespavao.
Verovatno nisam jedini kome se desilo.
Kao što sam već ranije pominjao, Maria McKee je bila predodređena da bude zvezda. A nešto je, ipak, krenulo naopako. Dva albuma sa grupom Lone Justice danas se mogu smatrati klasicima, dobili su odlične kritike, ali su komercijalno neslavno propali. Sa 19 godina napisala je pesmu “A Good Heart” koja je u izvođenju Feargala Sharkeyja uspela da se popne do prvog mesta britanske liste.
Ni to joj nije pomoglo da postane popularna.
Krenuvši u solističke vode, izgledalo je da će se napokon pomeriti sa mrtve tačke. Iza sebe je imala moćnu diskografsku kuću Geffen, kreativne sposobnosti joj niko nije dovodio u pitanje, a ako ste prethodno imali priliku da je čujete, njen moćan glas vas je momentalno ostavljao bez daha.
Maria McKee (1989) i You Gotta Sin to Get Saved (1993) su bili albumi koji jasno pokazuju kako ona sazreva u svakom smislu. No, komercijalni uspeh ju je stalno zaobilazio, a diskografska kuća je počela da gubi živce. Dali su joj još jednu šansu.
Life Is Sweet (1996) je bio radikalan zaokret koji niko nije očekivao. To je album teškog zvuka, distorzičnih gitara i kriptičnih tekstova koji mora da se konzumira u manjim dozama i da se polako otkriva. Iz njega je pokuljala bujica emocija koju je teško zaustaviti – tuga, bes i rezignacija su se međusobno preplitali na do tada neviđen način.
“This Perfect Dress” je muzički brilijantna pesma puna melodramatičnosti i tenzije koja se prenosi na slušaoca. Možda se varam, ali mi se čini da je ovo pesma o ženi koja šije haljinu od kože svoga mrtvog ljubavnika. A to je već poprilično neuobičajena tema, zamumuljena i kriptična kao i sve ostalo na albumu…
You send me color
Pulled through the needle of you
Torn up I’m wearing it
What I wouldn’t giveTo change the weather around you
I’m never cold
I’ll never coldLost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skinWoven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dressThis perfect room
This little death
Birth without womb
What I wouldn’t giveTo tear riddle from riddle for you
But all I know
It’s all I knowLost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skinWoven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dressLost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skinWoven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress
Posle ovog radikalnog poteza, Maria je ekspresno popila pedalu od Geffena i zapečatila solo karijeru. Nastavila je i dalje da izdaje za nezavisne kuće, ali se malo ko trznuo na te, inače odlične, albume. Možda ključ za razumevanje leži u njenim stihovima iz pesme “Life Is Sweet“:
This one is for the girl who says those voices in her head
Never leave her alone
Don’t listen to your teacher, you’re not crazy
Just smarter than the rest of them
Paint a picture, write a song
Tell your story, bang a gong
Uradila je šta je htela i baš je briga za bilo čije mišljenje. 
И, миц по миц, дођох до фотке од које је почела ова серија. Сусетка претходне, снимљена истом приликом, а сетио сам се ње кад ми је рндалица нанела онај љубичанствени пејзаж са јужне стране. Учинило ми се познатим, па сам се сетио да сам се већ бавио тако нечим. Нашао, па зашао и… кренуо да пишем с другог краја (овог).
Дакле исто то јануарско вече, снимљено са исте терасе, само поглед ка Бежанијској Коси.
(велика)
У ствари, имам у тој серији још неколико које би биле за објављивање (фалите ме, уста моја, ил’ ћу вас подерати), али ова ми се чини да најбоље дочарава ту зимску танку идилу.
Ima li ovde nekoga ko nije gledao film The Bodyguard? Devedesetih je bio obavezno štivo – muškarci su zevali u lepu Whitney Houston, a žene uzdisale za Kevinom Costnerom u najboljim godinama. O potrošenim maramicama i potocima suza da ne pričam… I sve to je začinjeno današnjom pesmom koja je u izvođenju Houstonove postala evergrin.
Ni tada ni danas, gotovo niko ne zna ko je njen autor.
“Nikada se u životu nisam laktao”, izjavio je Keef Hartley u jednom od razgovora sa novinarima. Bio je bubnjar koji, za malo, da postane internacionalna zvezda. Oni malo stariji, poput mene, dobro se sećaju njegovih bizarnih fotografija iz sedamdesetih, obučenog u odeću američkih indijanaca – prva pomisao nam je bila da kod njega nisu sve koze bile na broju .
A on se samo dobro zezao…
Pre desetak godina dobio sam na poklon disk Dar Williams. Više se ne sećam ko je od mojih inostranih prijatelja imao prste u tome, ali se dobro sećam sopstvene reakcije – My Better Self (2005) je bio album bez mane iako se na njegovom omotu Dar plazila svima nama jezikom ofarbanim u plavo.
Dovoljno da je svrstam u autorke koje ću uvek rado da poslušam.
Priznajte da vam je od celog utovara nedostajalo samo ovo. Juni je inače odličan mesec za čorbu – ako je ovako hladno kao danas, greje dušu. Ako upeče, dobra je za mršavljenje.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
