Month: July 2017

Šta bih ja bez tebe

Swinging London šezdesetih se ne bi mogao zamisliti bez Dusty Springfield. Bila je jedna od prvih pevačica koja je imala jasno prepoznatljiv image – njena kosa je bila ofarbana u svetlu nijansu plave, nosila je natapiranu frizuru popularnu u to vreme od koje nije odustala tokom celog života, u javnosti se pojavljivala uglavnom u večernjim haljinama i jako našminkana, a oni koji su je privatno poznavali tvrde da je imala svoj svet koji bi danas zvali virtuelnim.

Forma joj je, očigledno, bila veoma važna, ali ne smemo da zaboravimo da je bila fantastična pevačica.

Nastavite sa čitanjem… “Šta bih ja bez tebe”

Vozila je celu noć (i nije kriva što je neko drugi krenuo pre nje, ali parkirao pesmu negde usput)

I had to escape
The city was sticky and cruel
Maybe I should have called you first
But I was dying to get to you

Deder da podigne ruku svako od vas ko je mislio da je sledeća pesma obrada matične pesme Roya Orbisona:

E, pa žao mi je, ali grešite: upravo je obrnuto. Zapravo, uh, nije baš obrnuto, nego… Ne, čekaj malo: zapravo jeste. Osim što…

Deder da odmotamo ovu zavrzlamu. Da bih to učinio, moram da se vratim malo više unazad.

Nastavite sa čitanjem… “Vozila je celu noć (i nije kriva što je neko drugi krenuo pre nje, ali parkirao pesmu negde usput)”

Nedelja je, 23. jul 2017.

Razmislite o razlici između pileće i kokošije supe. Ono prvo je valjda greška u prevodu, jer šuntavi engleski kaže chicken i za kokoš uopšte i za mladunče bilo koje ptice i za živinsko meso. Ono drugo je poslovično dobra stvar, i za razliku od većine korisnika reči “poslovično”, koji po pravilu ne znaju o čemu govore, mi znamo. Poslovica glasi “matora koka, dobra supa” (ili juha, kako gde). Razlika u mišljenjima oko te poslovice je samo u pogledu toga da li se ona odnosi samo na seks, ili i na stvarnu supu. Oni koji su probali  neće da se izjasne. Samo vas značajno pogledaju.

No, supu smo imali prošlog meseca. Došao je red na paprikaš. Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

e70_00741~20161025_12_38_48

New Orleans tone (a ja nisam raspoložen da plivam)

New Orleans je najveći gradu u američkoj saveznoj državi Luizijani. Ujedno je i jedan od najstarijih, jer su ga osnovali Francuzi (dobio je ime po Filipu II, vojvodi od Orleana). Nalazi se pored reke Misisipi, a poznat je po miltikulturalnoj baštini koja se neguje stolećima – njegovi stanovnici su uglavnom mešavina Francuza, Španaca, Meksikanaca, crnaca i domorodaca.

Pravi “melting pot”, kako bi rekli Amerikanci.

Nastavite sa čitanjem… “New Orleans tone (a ja nisam raspoložen da plivam)”

Pesma o Jovu

Knjiga o Jovu, zajedno sa Solomonovim pričama, Knjigom propovednikovom i Pesmom nad pesmama, pripada starozavetnoj, hebrejskoj književnosti. O njenom autoru/autorima se ništa ne zna, a pretpostavlja se da je sastavljena u V ili VI veku pre nove ere.

U njoj se govori o poreklu zla, patnji i nesrećoj ljudskoj sudbini. Iako Jov “bijaše dobar i pravedan, i bojaše se Boga”, Bog okleva da mu pomogne. Zbog toga Jov ima vrlo neprijatan problem: zna da je nevin, a i pored toga ispašta. Njegov svet je urušen, a patnje postaju besmislene. Zbog toga proklinje dan kada je rođen i dovodi u pitanje božansku pravednost…

Kako onda da se jedna arhaična priča spakuje u pesmu, ma koliko to bilo čudno?

E, za to je potreban majstorluk.

Nastavite sa čitanjem… “Pesma o Jovu”

Uzore je potrebno poštovati

Kada god se razveze priča o nečijoj muzičkoj karijeri, neizbežni deo su i njegovi/njihovi uzori – ljudi koji su bitno uticali na percepciju života izvođača i kojima se, po pravilu, uvek obraćaju kada im inspiracija nije baš najbolja. Uostalom, svako od nas može da nabroji mnogo osoba koje su na ovaj ili onaj način uticale na vrednosne sisteme koje smo s mukom izgrađivali i bez kojih ne bi bili ono što jesmo.

Retki su oni koji su se svojim uzorima na pravi način odužili.

Nastavite sa čitanjem… “Uzore je potrebno poštovati”

Nikada nije predaleko

Sir Richard Branson danas važi za biznis selebritija i filantropa sa zanimljivom karijerom koja je prolazila kroz uspone i padove. Ako mene pitate, najbolji poslovni potez mu je bio angažovanje tinejdžera Mikea Oldfielda da se mota po njegovom novootvorenom studiju i snimucka nešto svoje u slobodnim terminima.

Rezultat znamo.

Nastavite sa čitanjem… “Nikada nije predaleko”

Ono što vidiš u izlogu, dobićeš u radnji

“Meat loaf” je američka gastronomska poslastica napravljena od mlevenog mesa. Imamo i mi nešto slično što zovemo hajdučkim ćevapom. Meat Loaf je umetničko ime (ili je reč o nadimku) glumca i pevača Marvina Adaya koje je dobro odabrano, ako se pogledaju njegovi gabariti iz mladosti na omotu albuma. On će zauvek biti prepoznatljiv po jednom od najprodavanijih albuma svih vremena Bat Out of Hell (1977) i ulogom u kultnom filmu The Rocky Horror Picture Show.

No, nije ni on repa bez korena.

Nastavite sa čitanjem… “Ono što vidiš u izlogu, dobićeš u radnji”