Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta to može da bude neobično u zemlji u kojoj samo Bog zaliva kukuruz? Šta je to vredno pažnje tamo gde čestit narod predlaže izdavanje novčanice od 3000 dinara da bi se onom zadriglom klipanu pomoglo da izigrava Mesiju? Sa kim se može podeliti radost ili tuga kad svakog pritiska nešto na šta ne može prstom da se pokaže, ali može plećima da se oseti?
Baba-Roga.
Onomad me Brat Blizanac pitao da li smo i kako Aleksu izlečili od straha noću kad legne da spava.
– Kakav, bre, strah! – Rekoh mu. – Kad je prvi put nešto zakukao u tom smeru, nabavili smo mu plišanog medu da ga čuva od raznih neprijatelja koji vrebaju u mraku dečije sobe.
– Ma, nije to lek u mom slučaju.
Za njega ne znam, al’ ja prevideh da mu je naslednik dve godine stariji od Alekse. Nama će tek da dođe faza noćnih strahova.
Mnogo puta smo se sretali sa autorskom saradnjom zasnovanom na harmoniji bliskih osoba koje su iznedrile neke od fantastičnih pesama. Partnerima se učini kao da se stvorila gotovo idilična atmosfera u kojoj, pored zajedničkih planova, podizanja dece i ostalih svakodnevnih tričarija, pisanje pesama i nije pisanje – one nekako nastaju same. A onda se desi nešto nepreviđeno, puknu ljubav i zaveti, a celokupan dotadašnji život se okrene naglavačke.
U takvim okolnostima žene najčešće promene frizuru, način odevanja i čine sve da bi se otarasile “one stare”. U slučaju muzičarki, sav nakupljeni bes i povređenost se često pretoče u pesme sa jasnom adresom i uobičajenom poentom – tek ćeš da vidiš šta si izgubio.
Najnoviji primer je Imelda May.
