Progovorila je žena

Mnogo puta smo se sretali sa autorskom saradnjom zasnovanom na harmoniji bliskih osoba koje su iznedrile neke od fantastičnih pesama. Partnerima se učini kao da se stvorila gotovo idilična atmosfera u kojoj, pored zajedničkih planova, podizanja dece i ostalih svakodnevnih tričarija, pisanje pesama i nije pisanje – one nekako nastaju same. A onda se desi nešto nepreviđeno, puknu ljubav i zaveti, a celokupan dotadašnji život se okrene naglavačke.

U takvim okolnostima žene najčešće promene frizuru, način odevanja i čine sve da bi se otarasile “one stare”. U slučaju muzičarki, sav nakupljeni bes i povređenost se često pretoče u pesme sa jasnom adresom i uobičajenom poentom – tek ćeš da vidiš šta si izgubio.

Najnoviji primer je Imelda May.

Ova temperamentna Irkinja moćnog glasa je svoju dosadašnju karijeru zasnivala na retro stilu koji je bio utemeljen na rockabillyju i to je odlično radila. Njen imidž je bio savršen i nemoguće je bilo ne primetiti je – prirodna lepota, karakteristična kovrdža na čelu, tesne haljine i kožna jakna samo su bile dobro smišljen poziv za ono što nas je čekalo na snimcima. A to je bilo više nego uzbudljivo, tako da joj ni neki od velikana poput Jeffa Becka nisu odoleli. Čisto da se zna da je bila sprema za prvu ligu…

Imeldin glavni oslonac, kako u životu, tako i u pratećem bendu bio je Darrel Higham. Ovaj zgodni macan opasnih zulufa i nesumnjivih gitarističkih sposobnosti bio je koautor mnogih njenih pesama koje su zajedno izvodili. Sve dok se nije desilo ono što se desilo… A sve te dramatične promene obeležavaju Imeldin novi album Life.Love.Flash.Blood (2017).

Ona ne samo da je promenila imidž pretvarajući se od visokostilizovane rockabilly devojke u zrelu i ženstvenu ženu, već je ceo projekat “nove” Imelde May vrlo dobro promišljen. Angažovan je T-Bone Burnett, slavni producent koji savršeno vlada muzičkim arhetipovima. Pozvano je i nekoliko prijatelja i njenih poštovalaca koji joj daju na težini (Jeff Beck, Jools Holland, Marc Ribott), a zvuk pratećeg benda koji čine iskusni studijski muzičari je malo umekšan, ali ne toliko da bi se rasterali dosadašnji fanovi.

Kao celina, ovaj album savršeno dobro funkcioniše. U pesmama, pored rocka, prepliću se i bluz, soul, gospel, pop refreni koji se lako pamte, pa čak i džez. I to, naprosto, toliko prija da sam posle nekoliko slušanja bio spreman da ustvrdim da je Imeldin album jedan od najboljih koji su se pojavili ove godine.

A onda su se u diskusiju uključili čistunci sa tezom – šta bi da ovako jasno profilisana pevačica snimi nešto poput ovoga. Kako vidim, i po svetu se vodi slična diskusija, pa ocene Imeldinog albuma variraju sve od predrasuda kritičara.

“Should’ve Been You” je odlična ilustracija gde su se srele stara i nova Imelda May. Stara dominira muzičkim izvođenjem, a nova dodaje posebnu dimenziju tekstom kojim rezignirano govori o propasti braka sa tendencijom, kako se jasno vidi u videu, da se na malo uopšteniji i feministički način postavi pitanje: “Ko će se sada brinuti o meni?”.

Bez obzira na sadržaj pesama, nova Imeldina frizura, koja me podseća na Chrissie Hynde kada je bila mlada, nekako mi uliva poverenje. Rockabilly je odavno u dubokoj starosti, mada nikada neće da nestane, a novih muzičkih heroina nikada dosta.