Такође се каже и “ала се начомрдило”, уз уобичајени додатак из Радована трећег, “ко да ће говна да пададу” (није верно оригиналу, ово је банатски). То је оно време кад се навуку тешки и тмасти облаци и само се чека да фљене кишурина.
То може да потраје два минута или два сата. Киша може и да не падне, или падне негде другде. Без обзира на исход, добро се смрачи, па се онда каже “ала се сноћкало”.
Проблем са дочаравањем те атмосфере је аутоматика. Увек пусти светла колико мисли да треба, па мора да се вара.
Има бар два начина за то – може да се каже фоткалици да скине две или чак три бленде, а може то да се постигне и у обради. Боље оно прво, јер постоји опасност, у оваквом случају, да сијалица прегори. Тј не сама сијалица, њој неће бити ништа – ево ради, аутомат ју је укључио чим је околног светла довољно понестало – него би слика сијалице отишла у скроз бело, тј прегорела би у фотографском смислу.
Постоји и трећи начин, да се време и отвор (ака експозиција) одреде ручно, методом покушаја и попушаја, ал’ мало сам матор за те ствари, заборавило се. Јесте да би сад било лакше, погледа се на екранчету како је испало па проба са две бленде више или мање, али то значи да се фотци посвети неколико минута, а ово је снимљено кад смо се паковали да кренемо кући, и журили смо да не покиснемо. Дакле, метод 1.
Да се сијалица није упалила, не бих ово ни снимио. Јер, без ње ова фотка би изгледала као обичан скрнави подекспонирани снимак, дакле шкарт. Тај облачни мрак не би имао спрам чега да се искаже. Овако може.
Нешто светло наспрам мрачних облака… сад кад се саберем, па скоро сваке године шкљоцнем неколико оваквих, обично у тренутку кад сунце обасја нешто у предњем плану а назад облаци из наслова. Ово је, ипак нешто друго. Геометрија, минимализам…
А киша била добра, мајска.