Као што може кафа без кофеина, може и град без пиваре да има Дане пива. Истина, не више треће недеље августа, него четврте, јер је тај термин Београд заузео за свој Beer fest, јачи тлачи а паметнији препушта.
Одвојимо по једно вече скоро сваке године, да испразнимо по коју криглу и напунимо картицу снимцима. Прошле године сам носио видео камеру, јер сам био тако некако настројен. Ове нисам, него лепо канона о раме, криглу пред себе и зверај около. Нисам незадовољан серијом али некако ми се ништа не издваја за овде, или се издваја цело туце, како већ повучем црту.
(велика није претерано боља)
Ово је после ентог пива, кад смо кренули кући. Дакле све погрешно, све противно саветима које сам писао овде (да их утувим), све сам урадио што не треба.
Прво, мој аксиом да квалитет фотке опада са алкохолом тврди да ће углавном бити неоштра, стрешена или обоје. Овде су, имајући на уму да је то увек добар савет, прорадили рефлекси. Јесте снимљено у ходу, али сам застао за тај делић секунде, кад ми је десна нога била усправна, дакле у тој горњој мртвој тачци кад ми је глава (а отуд и фоткалица) највиша што може а још није кренула наниже. Јесте помало стрешено али није страшно. Штавише, десна страна је мирна, види кабл на звучнику.
Неће бити ни неоштро јер, хехе, нисам искључивао аутофокус. За разлику од других прилика кад сам морао да га искључујем, овде увек има доста светла. И жижна даљина је минимална, широки је објектив, поље оштрине је максимално, нема грешке ни са те стране.
Изрез. Е, ту је већ чиста насумица, ово је снимљено с рамена, нисам нишанио. Наравно да је искошено. Тако сам хтео.
Боје. То је највеће изненађење. Целе зиме сам се патио са једном ниском плавих ледовки, које свима изгледају плаве а после на снимцима изгледају љубичасте. Свима – ухваћене су на још једном канону, два никона и бар три телефона. Осим што су претходне године, на старом канону, биле чисто плаве. Једино објашњење је да су новији чипови осетљивији на ту страну, или да су се ледовке убајатиле. Ако догодине буде светлело ултраљубичасто, то је.
Међутим на овом снимку плава је… невероватна. У ствари, до појаве ледовки, довољно јаких ледовки, нисмо ни могли да имамо ваљану плаву (сад ме хвата дежа ви, о овом сам већ…). Стављао се плави филтер преко жуте жаруље, па колико светла већ прође. Чак ни обртна светла на пандурским колима нису била довољно плава, није то било овако хроматски чисто да офарба све.
Нешто се мислим, ми из малих градова имамо ту невољу да смо сва занимљива места сфоткали већ по десет пута. Ово је само двадесетак метара даље од оног што је фоткао Брет, а било је тога још. Па се зато хвата неко другачије светло, или се путује.
Баш је лепо што фотографија не носи звук.