Jeste li ikada čuli za grupu Upp? Njihovi snimci spadaju u kategoriju “hard to find” jer u vreme dok je grupa delovala diskografska industrija nije pokazivala neko naročito interesovanje za rock jazz ili nešto tome slično, što se danas opisuje širokim pojmom fusion. Čak i kada je produkciju odradio i gitaroški Bog lično. I svirao tu i tamo. 🙂
A priča je više nego zanimljiva.
Prvobitno 3Upp, a kasnije samo Upp je bila grupa koju su činili Stephen Amazing, Andy Clark i Jim Copley, muzičari koji su početkom sedamdesetih već imali ozbiljno muzičko iskustvo i bili u potrazi sa sopstvenim identitetom. Zaraženi soul/funkom s kraja šezdesetih i džezom, kao svoje velike uzore navode Otisa Reddinga, Sly & The Family Stone, Stevieja Wondera… Sve dok se nije sudbina umešala u celu priču.
Jednoga dana dok su uvežbavali pesme u studiju pojavio se na vratima Jeff Back, koji se u susedsvu pripremao sa Bowiejem za oproštajni koncert Ziggyja Stardusta. Treba li da napomenem da se ova trojka upiškila od sreće? 🙂 U istom momentu su prestali sa sviranjem jer je to bio trenutak fascinacije za svakog od muzičara, a on ih je poterao da nastave sa svirkom jer mu se svidela. Kako se božija ne odbija, a kamoli poriče, cela priča se pokazala kao neka vrsta proviđenja.
Beck se ponudio da ih producira i da svira gitaru na njihovom debi albumu. Ko bi normalan tako nešto odbio?
“Bad Stuff” je uvodna numera za album Upp (1975) koja na fini način demonstrira mogućnosti ove ekipe. Nije ni bitno o čemu Clark peva u pesmama, akcenat je na raznovrsnosti materijala i instrumentalističkim sposobnostima svih muzičara, bez nepotrebnih egzibicija, tako da ovaj album, po mom mišljenju, stoji rame uz rame sa Beckovim albumom Blow By Blow, koji će on objaviti iste godine.
Kurioziteta radi, Beck nigde nije potpisan na omotu albuma ni kao gitarista, ni kao producent. Neuobičajeno, rekli biste, ali to mnogo govori o tom čoveku.
Naredne godine Upp su angažovali zamenu za Becka, gitaristu Davida Buncea, a Beck im je ponovo odradio produkciju i samo solirao u par pesama. No, ništa se na komercijalnom planu nije desilo i grupa je prestala sa radom.
Copley će posle toga napraviti sjajnu karijeru kao cenjeni session bubnjar.
Trideset godina kasnije njihovi albumi će biti reizdati. Slušam ih intenzivno već nekoliko dana i ne mogu da se načudim – današnje zvezde ne mogu ovakav materijal da sakupe ni na nekoliko albuma.