Са истријанским сам се срео давно, читајући књигу “Рива и дружи” (долазе другови) Фулвија Томице (за коју сад испада да ју је написао Милан Раковац). Помаже ако разумете далматински, има неких сличности.
Отприлике 2003. године сам престао да скидам музику како наиђе и ко шта има, јер сам схватио да сви имају исто. Гледам шта имају они што скидају од мене, све рачунајући да ко слуша ЕКВ или Корни Групу мора да има укус сличан мом. Јок, ти исти слушају и Црвену Јабуку или још горе. Па кренем кроз Јањатовићеву енциклопедију као кроз јеловник и почнем да тражим. Западне ми око за бенд са чудним називом “Gustaph y njegovi dobri duhovi”, из Истре. Далматинци Истране оговарају да немају слуха, јер им је народна музика сва у полутоновима. А знамо за онолике истарске бендове, још од пре Склоништа. Да видимо шта је сад ово… и шта су Густафи, какве везе они имају.
Испоставља се да је то иста банда, само су са променом оријентације променили и име. Gustaph y njegovi су били озбиљан, поприлично експерименталан пројекат, чији је ментор био покојни Милан Младеновић (продуцент на ваљда оба албума).
Шта се потом десило вероватно нећу ни да знам, елем преименоваше се у Густафе и пређоше на… не умем да опишем, то треба слушати и слушати. Има ту и звука маријача, и текс-мекс музике, ама све на истријанском. На неком од сајтова сам тада нашао и њихов речник (који је ваљда био и на омоту албума) едаби се лакше разумело шта то певају. Помогло је, а подједнако је помогао и латински из гимназије и знам ја нас и шта радимо са страним речима, у овом случају италијанским. Као што ми овде мађарско ásó претворимо у ашов, тако и они италијанско forse претворе у форши… и онда тако још пар стотина речи из језика месне мањине уплива у свакодневни говор.
Чуо сам да су њихови концерти праве сеоске славе, да се точи вино и веселе се сви. Не претресају неке озбиљне светске теме, него љубавни јади, весеља, плес, шопинг. А Милану Младеновићу су посветили можда најбољи некролог у историји овдашњег рока – песма се зове “Јесен 2003.” и јућуб н’уме да је нађе, јер имају и песму која се зове само “Јесен”.
спи, спи, претељу мој
аш још је шкуро, дана ни
ајш још ни вриме за те ни
само спи
фунерали су пасали
нису мртви се торнали
чекај, лежи, само спи
дојти ћемо анке ми
Мислио сам да сам некакав познавалац њиховог опуса, али сам се изгледа опустио. Тражећи видео за овај прилог, нашао сам још доста наслова за које никад нисам чуо. Наставили момци да раде, Ливио Моросин се не смирује. Ако наиђу опет у мој крај (а као за инат, наишли су једном кад нисам био ту), ето мене.