Na početku, tamo negde pedeset pete, čovek nije znao ništa o rokenrolu i svom tom metežu. Beli čovek je imao lovu. Crni čovek je imao blues. Niko nije znao šta da radi. Ali Čajkovski donese vest. I reče: neka bude zvuk. I bi zvuk. Neka bude svetlo. I bi svetlo. Neka budu bubnjevi. I bejahu bubnjevi. Neka bude gitara. I bi gitara. O, neka bude rok.
I bi AC/DC.
Nastavite sa čitanjem… “Neka bude šta mora biti (rock’n’roll propoved)”