Pravljenje kojekakvih lista je, pojavom interneta, postalo jako rasprostranjen sport. Obično su tipa “najbolje od” ili ”ključne pesme, albumi toga i toga”. Takve liste je najbolje zaobići u širokom luku, što i sam radim. Iz toh lista se retko kada može saznati nešto novo, a na osnovu jezika sastavljača koji obrazlaže svoj izbor mogu poprilično tačno da zaključim koliko ima godina i kakva mu je slušalačka kilometraža. Pride, takvi po pravilu zaboravljaju da saopšte kriterijum kojim su se rukovodili. A kada toga nema ili nije jasno objašnjeno, bolje je da se njihova sočinjanija zovu “pesme koje mi se dopadaju”, jer su u pitanju lični utisci upakovani u nezreli nastup.
Nekim slučajem, nedavno sam naleteo i na listu “najgorih pesama ikada snimljenih”…
Žao mi je što ne mogu ponovo da pronađem tu stranicu i da je detaljnije proučim, no pažnju mi je privukla činjenica da se pesma “MacArthur Park” nalazi na njenom samom vrhu. Sasvim dovoljno da se ni u čemu ne složim sa autorom liste.
Sudeći po brojnim izvorima, proslavljeni autor Jimmy Webb se sredinom 1967. odine osećao prilično komotno. Iza sebe je već imao veoma uspešne hitove poput legendarnih “By the Time I Get to Phoenix” i “Up, Up and Away“. Osokoljen uspehom, kao i svaki drugi ambiciozni muzičar, poželeo je da komponuje nešto ozbiljniji sadržaj. Radio je na kantati, ne u doslovnom smislu kao muzičkoj formi, a kada je bila završena bila je ponuđena grupi The Association. Odbili su je na prvo slušanje, jer kantata je bila kompleksna za izvođenje, imala čudan tekst (na zaboravite koja je godina) i, najvažnije, trajala je preko 7 minuta. Unapred se pretpostavljalo da je radio stanice neće ni razmatrati za emitovanje, što je tada bilo ravno propasti.
Na snimanju mjuzikla Camelot, Webb je upoznao glumca i odličnog pevača Richarda Harrisa koji je glumio Kralja Artura. Odmah se uspostavilo prijateljstvo i međusobna naklonost i Harris je uskoro pozvao Webba da snime zajednički album. Snimanje je usledilo na samom kraju 1967. godine, a prateći muzičari su bili čuveni Wrecking Crew.
Harrisov album A Tramp Shining (1968) je bio mimo standarda za to vreme, jer je razbijao sve dotadašnje klišee pop muzike, a za promotivni singl je izabrana potpuno atipična pesma. Pogađate, “MacArthur Park“, koja se ni po dužini ni po komplekstnosti nije uklapala u priču.
Arhive nas podsećaju da je pesma završila na prvom mestu top liste u Kanadi i Australiji, u UK kao četvrta, a u Americi, na rigidnoj Billboardovoj listi, kao druga (negde se navodi i kao prva).
Ima oko ove pesme još neproverenih priča, poput one da su se Webb i Harris kladili u Rolls Royce da će pesma dospeti na sam vrh top liste i da se Webb, nešto kasnije, odvezao u njemu…
Kako vidimo, ova pesma još uvek živi, a sastavljači onih čudnih lista neka se malo počešu po glavi. 
Залудни нек се упуте у потрагу за значењем текста, кад и зашто је песма настала, у ком граду је тај парк, па ће на крају наћи и објашњење самог аутора.
Зашто баш на крају? Па зато што ће онда да престану да траже даље :).